Mira
Vidović Rakanović nam u svojoj prvoj knjizi pod naslovom „Razotkrivena
neosećanja” otvara svoju pesničku riznicu i pred nas stavlja pregršt stihova sa
željom da nas uvede u svet svog lirskog subjekta i svog pesničkog ja, i povede
nas da sa njim proživljavamo njenu umetničku realnost koja nam se, već od prvih
stihova, pokazuje kao ritmično, koloritno, jezgrovito, aforistično i
filozofično pevanje.
Pesnikinja nas uči da proživljeno i doživljeno odlaze u
nepovrat, u zaborav, a da samo ono što je zabeleženo ostaje, nalik ponekad „sumornim
tragovima”, i uči nas da nam malo za sreću treba, tek po neki osmeh dragog nam
bića, u vremenima kad su se godine iscepale i pokidale kroz različite životne
pometnje, koje su nam bile nametnute, koje mi nismo ni priželjkivali, ni zvali,
a one su se desile uzrokovane spoljašnjim tuđim voljama i nametnutim
ideologijama.
Mira je pesnikinja koju su život i muka omudrili i učinili da
ona kroz svoje pevanje i mišljenje ne prilazi životu i stvarima naivno i olako.
Ona je uspela da pronađe i otkrije mehanizme koji su nalik đakondinom smešku i
sa puno ironije a ponekad i humora, onog jetkog, uspeva da se obračuna sa
životnim nedaćama kako u pesmama koje su pred vama tako i, nadam se, u realnom
životu.
Poezija je organizovani skup unutrašnjih glasova koje
beležimo na papiru sa željom da sa što manje reči kažemo što više i usput ih
organizujemo u stihove, strofe i konačno ih uobličimo u pesmu.
Poezija Mire Vidović Rakanović je u knjizi „Razotkrivena
neosećanja” sublimacijaja njenih traganja i korespodencija sa emotivnim
damarima koji su je kroz život pratili i koji su je kao morski talasi o hrid
tukli sa svih strana.
Naša pesnikinja ne preslikava život, već, u kratkim
jezgrovitim stihovima, ponekad obične i banalne situacije prevodi u višu
pesničku realnost i daje im lepotu, dopadljivost i šarm kojom se odlikuje
čitava knjiga, koja je, poštovani čitaoče, pred tobom i koja osvaja iz pesme u
pesmu, sve više i više...
