Mariana Kunbar: „Žena sa dušom kamenoloma”


Mariana Kunbar je pesnikinja i romansijerka, sa čijom jednom pesmom sam se sreo prvi put pre nekoliko godina kad je ušla u uži izbor za nagradu Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala u Novom Sadu. Marianina pesma „Šaka mraka” je tada pobedila, a ja sam pišući o pobedničkoj knjizi zabeležio:

„Šaka mraka je knjiga o zovu nedostižne prošle i sanjane buduće ljubavi. Treperava, emotivna, na trenuke gorka i ekspresivna, ova poezija nam govori o vremenu sadašnjem u kome pesnički subjekt i junakinja Marianinih pesama tutnji životom u potrazi za prepoznavanjem večno muškog i ženskog principa ljubavi, iz kog se kao uragan survava u realnost, u bitak i postojanje u svetu nesklonom emociji, koji je so zemlje i duhovna blizina u neurotičnom i izmanipulisanom životu koji se uvek otima našoj želji da ga uredimo, makar u odnosima sa onima koje volimo, na jedan poetski i energetski sinhronizovan način.”

Kad sam kao urednik dobio zadatak da pročitam rukopis romana koji je pred vama, prvo sam se pitao koliko pesnikinja i romansijerka korespondiraju jedna sa drugom i našao, već od prvih stranica, da je Mariana svoju poetičku matricu pevanja o ljubavi prenela veoma uspešno na romansijerski plan i otvorila nam jednu prelepu priču o ženi, o ljubavi, životu, čežnji,  sećanjima na detinjstvo i maštarijama o vremenima budućim.

Njena junakinja je sredovečna žena, situirana udovica, koja poslednjih godina živi sama u Amsterdamu, dok joj sin sa porodicom živi u drugom gradu na porodičnom imanju. Marianin roman kreće žestoko ispovednim tonom u prvom licu i daje nam psihološku sliku junakinje i kroz njenu priču otvara omiljenu temu naše autorke – ljubav. Ljubav koja je moguća i kad smo je se već godinama odrekli. Autorka nam daje viziju da je moguća i onda kad je najmanje očekujemo i kad joj se najmanje nadamo. Sledeći priču Mariane Kunbar, vidimo da ljubav nekada ne zavisi puno od našeg svesnog poimanja života. Naša volja je slaba u odnosu na želje naše podsvesti o kojim veoma retko ili gotovo nikada ne govorimo. Milena, kako se zove junakinja, i ne sluti koliko njene podsvesne želje rade za nju. I tu se otvara zaplet, slučajni susret sa strancem, i kroz razgovor sa njim, Milena se u njemu, zagonetnom, visokom i tihom, prepoznala, i zaljubila se.

Na jednom mestu autorka nam kaže: „Shvatila sam da sam život namerno izbegavala, potiskivala ga i zanemarivala.” Junakinja je otkrila da joj njena nasluta govori da postoji i nešto drugo. Ona spoznaje, i čini joj se da se sve – i njeno telo i duša – otvaraju. 

Roman Mariane Kunbar je jedna uzavrela priča o ljubavi koja vezuje Milenu, kao glavnu protagonistkinju romana, i Marijana, koji je predmet njene ljubavi; ljubavi koja je na trenutak fiksacija kao proizvod inhibicije ljubavi u mladosti, a u srednjim godinama ona se iskazuje kao korespodencija sa animusom koji je poznati kompozitor i ženskaroš. Emocija želi, kad je krenuta nekim događajem, u ovom romanu slučajnim susretom Milene i Marija, ona želi beskonačnost, a naša autorka pušta svoju junakinju da kroz čitav roman, pišući mejlove voljenom čoveku, oslobađa tu ogromnu unutrašnju energiju ljubavi, koja meša snove, stvarnost, želje podsvesne, dugo potiskivane, za oslobođenjem erosa i potrebe da se godinam suzbijana čulnost uskladi sa realitetom. Pripovedni jezik je oluja reči i misli koju, kao u transu, groznici i bunilu junakinja u mejlovima usmerava ka voljenom predmetu romantične žudnje, predmetu koji se zove Marijan Moraj. On je slavna i poznata ličnost, na pijedestalu postavljen kao projekcija vlastite potrebe junakinje Milene za prepoznavanjem, i koji na kraju romana završava tragično. Lik dede glavne junakinje i lik sina Nikole su u romanu korektivni likovi, sporedni, ali pomažu nama koji čitamo da se na trenutak spustimo u svet realiteta ove poetski nadahnute priče koju nam je ispričala Mariana Kunbar.

Da li je u stvarnosti romana bilo fizičke ljubavi između Milene i Marija, to je na čitaocu da odgoneta u ovoj nadahnutoj i pomalo nadrealnoj priči.

Radnja romana se dešava u Amsterdamu, a po nekim pasažima prepoznajemo i Južnu Srbiju gde i je autorka rođena i gde je živela u svome detijstvu.
 Iskreno preporučujem čitaočevoj pažnji da pročita Mileninu priču koja je poput Margarite Nikolajevne bila spremna da se žrtvuje u ime ljubavi.