Mariana Kunbar
je pesnikinja i romansijerka, sa čijom jednom pesmom sam se sreo prvi put pre nekoliko
godina kad je ušla u uži izbor za nagradu Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala
u Novom Sadu. Marianina pesma „Šaka mraka” je tada pobedila, a ja sam pišući o
pobedničkoj knjizi zabeležio:
„Šaka mraka je knjiga o zovu
nedostižne prošle i sanjane buduće ljubavi. Treperava, emotivna, na trenuke gorka
i ekspresivna, ova poezija nam govori o vremenu sadašnjem u kome pesnički
subjekt i junakinja Marianinih pesama tutnji životom u potrazi za
prepoznavanjem večno muškog i ženskog principa ljubavi, iz kog se kao uragan survava
u realnost, u bitak i postojanje u svetu nesklonom emociji, koji je so zemlje i
duhovna blizina u neurotičnom i izmanipulisanom životu koji se uvek otima našoj
želji da ga uredimo, makar u odnosima sa onima koje volimo, na jedan poetski i
energetski sinhronizovan način.”
Kad
sam kao urednik dobio zadatak da pročitam rukopis romana koji je pred vama, prvo
sam se pitao koliko pesnikinja i romansijerka korespondiraju jedna sa drugom i
našao, već od prvih stranica, da je Mariana svoju poetičku matricu pevanja o
ljubavi prenela veoma uspešno na romansijerski plan i otvorila nam jednu
prelepu priču o ženi, o ljubavi, životu, čežnji, sećanjima na detinjstvo i maštarijama o
vremenima budućim.
Njena
junakinja je sredovečna žena, situirana udovica, koja poslednjih godina živi
sama u Amsterdamu, dok joj sin sa porodicom živi u drugom gradu na porodičnom
imanju. Marianin roman kreće žestoko ispovednim tonom u prvom licu i daje nam
psihološku sliku junakinje i kroz njenu priču otvara omiljenu temu naše autorke
– ljubav. Ljubav koja je moguća i kad smo je se već godinama odrekli. Autorka nam
daje viziju da je moguća i onda kad je najmanje očekujemo i kad joj se najmanje
nadamo. Sledeći priču Mariane Kunbar, vidimo da ljubav nekada ne zavisi puno od
našeg svesnog poimanja života. Naša volja je slaba u odnosu na želje naše
podsvesti o kojim veoma retko ili gotovo nikada ne govorimo. Milena, kako se
zove junakinja, i ne sluti koliko njene podsvesne želje rade za nju. I tu se
otvara zaplet, slučajni susret sa strancem, i kroz razgovor sa
njim, Milena se u njemu, zagonetnom, visokom i tihom, prepoznala, i zaljubila
se.
Na
jednom mestu autorka nam kaže: „Shvatila sam da sam život namerno izbegavala,
potiskivala ga i zanemarivala.” Junakinja je otkrila da joj njena nasluta
govori da postoji i nešto drugo. Ona spoznaje, i čini joj se da se sve – i
njeno telo i duša – otvaraju.
Roman
Mariane Kunbar je jedna uzavrela priča o ljubavi koja vezuje Milenu, kao glavnu
protagonistkinju romana, i Marijana, koji je predmet njene ljubavi; ljubavi koja
je na trenutak fiksacija kao proizvod inhibicije ljubavi u mladosti, a u srednjim
godinama ona se iskazuje kao korespodencija sa animusom koji je poznati
kompozitor i ženskaroš. Emocija želi, kad je krenuta nekim događajem, u ovom romanu
slučajnim susretom Milene i Marija, ona želi beskonačnost, a naša autorka pušta
svoju junakinju da kroz čitav roman, pišući mejlove voljenom čoveku, oslobađa
tu ogromnu unutrašnju energiju ljubavi, koja meša snove, stvarnost, želje
podsvesne, dugo potiskivane, za oslobođenjem erosa i potrebe da se godinam suzbijana
čulnost uskladi sa realitetom. Pripovedni jezik je oluja reči i misli koju, kao
u transu, groznici i bunilu junakinja u mejlovima usmerava ka voljenom predmetu
romantične žudnje, predmetu koji se zove Marijan Moraj. On je slavna i poznata
ličnost, na pijedestalu postavljen
kao projekcija vlastite potrebe junakinje Milene za prepoznavanjem, i koji na
kraju romana završava tragično. Lik dede glavne junakinje i lik sina Nikole su
u romanu korektivni likovi, sporedni, ali pomažu nama koji čitamo da se na
trenutak spustimo u svet realiteta ove poetski nadahnute priče koju nam je
ispričala Mariana Kunbar.
Da
li je u stvarnosti romana bilo fizičke ljubavi između Milene i Marija, to je na
čitaocu da odgoneta u ovoj nadahnutoj i pomalo nadrealnoj priči.
Radnja
romana se dešava u Amsterdamu, a po nekim pasažima prepoznajemo i Južnu Srbiju
gde i je autorka rođena i gde je živela u svome detijstvu.
Iskreno preporučujem čitaočevoj pažnji
da pročita Mileninu priču koja je poput Margarite Nikolajevne bila spremna da
se žrtvuje u ime ljubavi. 
