Ucveljena udovica u
ranom klimaksu, kad reši da pobegne iz svog sela, namah u njoj proradi pesnički
crv. I onda krene u grad da osvaja, natopljena puderom, nadahnućem od nejebice
i šminkom, buduće obožavaoce i fanove po stvarnosti i Fejsu. Ona je odlučila da
uspe i zato skida mustre od drugih što pišu po Fejsu. Ali poezija nije isto što
i šminka, ona traži od pesnika bar malo znanja, i tu ti naša zvezda krene od
jednog do drugog pesnika i pesnikinje, od kritičara do kritičara, od profesora
jezika do profesora, da se divi, ulaguje, da parama i poklonima miti, da na Fejsu
lajkuje, i usput da lovi brojeve telefona da se konsultuje, kako da u red
dovede piskaranje i švrakopis slepom ambicijom klimakterične frajle ubalavljen.
Ona je zaljubljena u sebe, misli da je lepa i pametna. Pred obrazovanijim je
ljigava, a pred običnim svetom ohola. I vidi zvezda da se treba knjiga pečatiti.
Ali niko neće zabadava da prihvati i trukuje ljubavne jade udovičke. I tu ona
kredit uze za frizeraj, ko bajagi za
samozapošljavanje, ne bil' knjigu pečatila, ne bil' pare zaradila i za kredit bankarima
povratila. Krenula je naša zvezda putem što se ređe ide, da kroz pesmu i
pevanje izdotiče srca razna. Ali ‘oćeš vraga, urednici srca ledenoga, recenzenti
još i više, svi bi pare, a štampari ponajviše. To naljuti našu zvezdu te odluči
da sve redom izdavače pita i da vidi koji će je pre podići u nebesa poetička. Trčkarala
naša zvezda od nemila do nedraga sa parama od kredita pred mnoga vrata jadna
tresla i zveckala. Paricama od države. Nije zvezda bila spremna da svoj genij
tako lako, makar kako, na Fejsbuku nekom preda. A i recenzenta naša poetesa za
tristo eura sebi lepo pribavila. Trnovit je put do zvezda, vidi dama, a i košta.
Al šta mari kad će večnost da prizove s novom knjigom pod pazuhom svojim gojnim,
što godine pokazuje i pudera priziva. I kad joj je knjiga stigla, ona krene da
osvaja festivale i klubove, čitajući svoje pesme, umovanja svoja dična, a u
želji da je shvate i prihvate kao zvezdu, kako ona sebe vidi. Svet je moj, gače na sav glas, a u sebi misli: Joj da me oni moji u selu vide da puknu od zavisti. A onda se
osilila, nešto malo usput naučila, dva-tri polu-pisca ko švalere promenila i
shvatila – sve je dobro, al' novaca od pevanja o ljubavi na vidiku nigde nema. Pa
se deci okrenula i za pokolenje mlado, naša zvezda propevala, sa klovnom
jednima udružila, šurnajst pesmica
nakuckala i udovca pesnika, za recenziju, na parice a i lasku namamila, i
recenziju lepu i opštu od njega je dobila. Slikala se malo sa njim, na Fejs
slike okačila i na sve je ona stigla. Lepo vidi naša zvezda – svi lajkuju njen
profil, komentari samo pljušte. I kostim je napravila – Pipi duga čarapa, od
šezdest i kusur godina, sa decom se ona slika, po školama trčka, učitelje,
nastavnike, direktore za rukav je ona vukla, da je prime i da deci ona svoja
umna, dična pevanija prikazuje i prodaje svoju knjigu i na humanitarnost se
poziva. A onda se uspalila i setila gde je, koga i kako je moljakala, pa
krenula da proziva i da pljuje na sve ljude kako su je prevarili. Sve u stilu –
svi su loši, ljubomorni i zavidni, svi bi, eto, njene pare, promoteri, novinari,
recenzenti, izdavači, a štampari ponajviše. A njen genij pobunjen je protiv
novca i moćnika u kulturi. A na Fejsu kači fotke na obali plavog mora i obline
pokazuje i lajkovi samo pljušte... Sve fanovi iz daleka, voajeri i kafanci, gubitnici
sa svih strana, oko nje se okupili i podršku zdušnu daju našoj zvezdi u usponu.
