Radovan Vlahović: „Iz prve ruke: Glasna razmišljanja o knjigama”

216 strana, broš. povez, 14x21 cm, 2014. god.

Knjiga sadrži tekstove delima sledeći autora: Ivana Papeš Bogosavljev, Aleksandra Saša Kuprešanin, Milovan Mrkajić, Nikola Čavić, Mirjana Brkljač Hemun, Ištvan Kaić, Andrija Ušjak, Zoe Byford, Ružica Drulović, Nena Miljanović, Danijela Jevtić, Miloš Latinović, Danica Vujkov, Selimir Radulović, Mirjana Marinšek Nikolić, Dragan Pop Dragan, Perica Milutin, Slaviša Krstić, Ljubica Verbič, Predrag Bubanja, Milan Paroški, Grupa Poeziranje, Nada Kljajić, Ljubica Verbič, Mirjana Baltezarević, Dr Nadežda Rajčan, Ljilja Panić Lika, Ljubica Vukov Mihajilo, Milenko Radnović, Milka Tomić, Desanka Crnjanski, Dušan Baštovanov, Grujica Rođenkov, Slavica Majin, ULUM Mokrin, Edit Zerebelji Tenji, Aleksandar Bjelovuk, Ljubomir  Kojić i Dr Anica Župunski, kao i predgovore zbornicima Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala (I, II, III, IV), knjizi  Das ulmer Quartett/Ulmski kvartet autora: Adi Hübel, Ilse Hehn, Dietmar Herzog, Marco Kerler, i zborniku Sija knjiga majke Angeline: Zbornik radova I.

Urednik
Dr Mirjana Brković

Recenzenti
Jovan Gvero
Milorad Kuljić

Ilustracija naslovne strane
Miodrag Nadlački


„...potražimo odgovore u vi­šeslojnosti arhetipova kodiranih duboko u nama i svetu, ali gotovo neprimetnih. Za to je potreban ogroman napor, da ih, pre svega, izdvojimo, a potom da ih sklopimo u sliku sveta, i nas u njemu, koja nije ni reciklaža ni utopija, već napro­tiv, naša umetnička potraga za istinskom spoznajom kroz transformaciju u umetničko delo.” Radovan, budući i sam kre­ator, autor romana, pesama, mnogobrojnih književnih napi­sa, apsolutno nije u dilemi šta je neophodno da se desi da bi nastala umetnička tvorevina. Ali on isto tako dobro zna i kako nastaju dobra tumačenja tuđih dela i zato, u istom eseju, kaže „da svaki tumač umetničog dela može da vidi onoliko koliko delo u njemu probudi asocijacija i, naravno, koliko sam ima sposobnosti, znanja i kreativnosti da iz slika otkrije.” Drugim rečima, što bolje delo – tumaču šire polje asocijacija, što bolji tumač – tim je i analiza dublja i pedantnija, razgranatija i višeslojnija. 
Zbirka kritika, predgovora i tekstova pisanih različitim povodima omogućava nam da iz prve ruke – od Radovana kao prvog čitaoca – saznamo mnogi njegov pronicljiv sud i zapažanje o savremenoj književnosti, slikarstvu, umetničkim fotografijama, ali knjiga pred nama je i mnogo više od toga. To će osetiti svaki putnik namernik koji otvori korice ove knjige i odvaži se da pođe na virtualno putovanje sa Radovanom Vlahovićem.    
  
Dr Mirjana Brković




Književnoumetnička scena Srbije, ako takvo nešto uo­p­­šte i postoji, ima neuhvatljivu tržišno-šibicarsku formu u ko­joj se određeni broj pisaca, izdavača i državnih činbenika uspešno izdvajaju od sve manjeg broja konzumenata, čitala­ca. Bila bi to zanimljiva tema da je ima ko slušati i nešto pro­tiv iste preduzeti, al’ kako je to uzaludan posao, prepustimo se ljudima koji uprkos tim i takvim uslovima nisu odusatali od sopstvenog života a to će reći i stvaranja. Ignorišući taj i takav odnos gde se oficijelana scena podozrivo odnosi pre­ma svim koji nisu u prvom prstenu kola za budžetsku raspo­de­lu, nekako se formirala i druga linija. Radovan Vlahović je svakako jedan od istaknutijih predstavnika te druge linije, srpske umetničko-književne scene.
Isprepletani različiti kri­tičarsko-teoretski postupci, otkrivaju ipak jedan Radovanov ugao koji u demontažnoj stilistici nameće svoj lirsko-pesnički rukopis kojim na jedinstven način čitanja pronalizi suštin­sku nit kojom se autor bavi. Prateći širok raspon autorskih rukopisa od konstrukcionista do tradicionalista i od pesnika romantičara, Fejsbuk stvaraoca, razbarušenih naratora do fotografa, hroničara, istoričara i ilustratora Radovan traga za uporištima katkad narativnim al i često fragmentalnim, skrivenim i samo njemu uhvatljivim. Tako razuđen materi­jal; romani, priče, poezija, knjige za decu, bajke, elektronska literature, fotografije, predgovori u ovom omnibus otkriva­ju Radovanov postupak čitanja i posmatranja kako literature tako i umetnosti sa jedne starane ali i života i čitanje vreme­na.


Jovan Gvero


Bravo, Radovane, na neskrivenoj ljubavi za sve zatezače božanskih struna. Ko sjaj zameće, sjajem i plodi, a ko mrkuje mrakom, večno će bauljati tamom.
Tako, banatski maestro, u čestitom zadatku svetlosnog umrežitelja srodnih poetskih duša slovi i slovima slavi po­ložajnike božanskog pohoda, svoju slavu time ne manje­ći nimalo, već je uzdižući ka visini kojoj teži i kojoj ume, i istinski crkvenopojnim milozvukom ponekad da zapoje.
Blagoslovi Radovan pesnički prvenac izričući vrlo pre­takanje ljubavi u stihove da bi pesma svojim snažnim ose­ćajima lekovita bila čoveku.
Sagledava pesničko traganje za korenima unutrašnjeg bića radujući se otkrivenom plamičku koji razbuktava u ver­tikalu poetskog dela.
Pronalazi spiritualno svetle i neponovljive tačke u pre­obražajima stvarnosti.

                                                              Milorad Kuljić