Višeglasje (Dimić, Radomir)

JA KA

Ne pamtim kada sam imao ovakav zaklon
Latentan metafizički prostor
Za ukradenu dušu
Možda bih i bio srećniji
Da sam tog dana na poleđini vode
Iscrtao svet sa plavim očima
Razvio neki nepostojeći film 2017
Ili nekome dao Teslin um
Ali moj krčag se tog dana razbio
Iz njega sam se prvo izlio ja
Sve moje misli, vazovalna sinkopa
Izašlo je sve iz mene što sam mogao prisvojiti
Ono poreklo, izbor sklonosti, strasti, apsurdi
Ovde sam, sestro, sabrana tišina u prometu vetrova naduvanih stomaka
Ne gubim svest i ne odbijam da budem ono što jesam
Ja, koji nisam imao smelosti da vidim sebe
Pobednički ni jednog dana
Evo sada se otvaram kao Kosovo psihijatrima
Stojim pravo pred svojim doktorom
Kao pred Gračanicom paralizovani mrav
Beskrajni je taj svemir u kome se Ljeviška vertikala vidi
A plač Bogorodice Odigitrije svake večeri čuje
Ne znate vi draga doktorko Tomašek
Koliko boli kada čiode Abdula zabija anđelu u pleksus
Koliko puta sam ustajao i potamneo
Gledajući sa vašeg prozora
Da čujem Kosovo koje me boli po celom telu
Dajte mi još jedan, dva, tri bensendina
Da se povučem od razbojnika i vojnika
Dođe mi da te volim Mirjana Trorodice
Za juče, za danas i sutra
Pozdravljam se svaki put sa Alchajmerom kad se vidimo i pomislim
Jesam li mogao biti gluplji nego što jesam
Šta vi na ovo imate da kažete gospođo nesanice
Objasnite to mom zamršenom nervnom sistemu.


  
Iz knjige VIŠEGLASJE: Zbornik odabranih pesama 8. Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala

Više o knjizi: