„Rukopisi ne gore”, napisao je u prošlom veku
Mihail Bulgakov, ali rukopisi često nadžive svoga pisca neobjavljeni kao što je
to slučaj sa rukopisom romana Pački Švapa Mladena Dražetina koji je
završen negde u devedesetim godinama prošlog veka, a danas, zahvaljući
mladenovom sinu Radivoju Dražetinu, posthumno će videti svetlost dana i krenuti
u susret svojim čitaocima.
Kada je reč o Mladenu Dražetinu, i danas posle
blizu četrdeset godina od našeg poznanastva, fascinira me njegova polivalentna
ličnost darivana od strane Gospoda sa mnoštvom različitih talenata.
Mladen se u sedamdesetim godinama u srpskoj
knjievnosti javio kao pesnik snažnog lirskog naboja. Potom se ispoljio njegov veliki
glumački i rediteljski talenat koji je u ono vreme socrealizma sa Dopisnim
pozorištem razbijao klasične oblike pozorišta koji su carevali na našimm
scenama, a zatim je svoje praktično delovanje pretvorio u teoriju i na naučni
način obradio ono što je u praksi već potvrdio. Takođe, napisao je i znatan
broj književnih i pozorišnih kritika, te nekoliko knjiga pesama za decu i roman
koji je pred tobom, poštovani čitaoče, pod nazivom Pački Švapa.
Mladen Dražetin je dobri duh Novog Sada i Vojvodine,
neko koga su znali naši najeminentniji umetnici i profesori, ali su ga znali i
obični ljudi, pa i oni sa margine i svi su ga zavali Mlađa, a on je za sve imao
vremena, kako da komunicira tako da pomaže, a mnogo njih je, takođe, i
rediteljski obradio.
Sećam se iz vremena druženja sa Mlađom, a ponekad
u kasnim noćnim satima po kafanama uz zvuke ciganskih violina, da smo vodili
razgovre o svemu i svačemu, a ponajviše o umetnosti koja nam je bila zajednička
spojna tačka u našim tadašnjim druženjima. Mladen je svemu pristupao sa
lakoćom, ljubavlju i sa pozitivnom energijom, uvek okrenut drugima, često i na
vlastititu štetu, on je davao sebe iskreno i nesebično i u svemu je nalazio
lepotu, čar života i pozitivnu energiju.
Roman Pački Švapa je prvo kao rukopis
predat ondašnjoj Prosveti koju je vodio nadaleko čuveni Čedomir
Mirković, jedan od najbriljantnijih književnih kritičara onoga vremena, ali i
veliki poštovalac Mladenovog književnog i pozorišnog rada. Roman Pački Švapa
je bio uzet u izdavački plan Prosvete prošavši ondašnji Savet sa
izdavaštvo u toj eminentnoj izdavačkoj kući i trebalo je da bude tamo štampan.
Sećam se da smo se jednom prilikom u kafani sa Čedomirom Mirkovićem i Petrom
Latinovićem unapred smejali kako će reagovati budući čitaoci kad budu čitali tu
svojevrsnu Mlađinu Božansku komediju govorio je Čeda asocirajući nas na
Dantea. A onda su stvari u Prosveti krenule niz brdo, a Čedomir Mirković
je preminuo, tako da roman Pački Švapa nije objavljen. Nakon toga, u
trećem mileniju, Mladen je usredsredio svoju pažnju na teorijski rad, i roman
je ostao kako u Prosvetinoj fioci tako i u njegovoj ličnoj, sve dok, evo, više
od četvrt veka nakon njegovog završetka, nije ugledao svetlost dana.
