UMESTO POGOVORA
Andrija Ušjak je moj prijatelj pesnik, prevodilac i autor dve
knjige u izdanju Banatskog kulturnog centra. Prva knjiga njegovih pesama nosi
naziv „S javorovog lista” i našoj srpskoj čitalačkoj publici predstavila ga je kao
vrsnog pesnika koji je vojvođanski Slovak i koji živi u Kanadi, a piše na
srpskom jeziku. Druga knjiga, koju sam kao urednik imao čast da potpišem, je
prevod antologije vojvođanskih Slovaka sa slovačkog na engleski jezik, koju je
priredio Vićazoslav Hronjec, a koja je objavljena u zajedničkom izdanju
Banatskog kulturnog centra i Slovačkog izdavačkog centra iz Bačkog Petrovca. Obe
knjige su naišle na lep prijem, kako kod slovačke čitalačke publike, tako i kod
srpske, tim pre jer su Slovaci i Srbi kroz poslednjih nekoliko vekova
zajedničkog suživota na ovim prostorima, kao bliski narodi sa veoma sličnim
slovenskim sudbinama, oduvek imali pozitivne percepcije jedni prema drugima, pa
je samim tim i veliki broj srpskih intelektualaca u devetnaestom veku studirao
u Bratislavi, ondašnjem Požunu, i već se kroz njihova dela i uticaj na srpsku
kulturu osećala velika bliskost i razumevanje. Mi smo se u Banatskom kulturnom
centru odlučili da u našoj izdavačkoj produkciji objavljujemo autore na jezicima
naroda i etničkih grupa Banata, kojih ima preko dvadeset i šest, a to je davalo
našoj produkciji, kroz sve ove godine, jednu evropsku i može se reći svetsku
jezičku polivalentnost, koju sam ja nazvao banatizacijom Evrope i sveta,
zahvaljujući jezicima naroda koji žive u mome zavičaju, a time sam dao i mome
zavičaju, makar u tom produkcijskom i virtuelnom smislu, jednu, može se reći,
skromnu, blagu, planetarnu dimenziju. Tokom svih ovih godina objavljivanja
knjiga, kako prevedenih, tako i u originalu, autora čiji narodi žive u Banatu, otvorili
smo se kao jedan, poslednjih godina, u kulturološkom i ekonomskom pogledu
pomalo zapostavljeni region prema kulturnom svetu i dali mu na uvid knjige kao
artefakte koji će činiti vidljivijim autore koji dolaze iz našeg zavičaja u
svetu gde dominiraju imperijalni jezici i imperijalne kulture, koje malo znaju
o vrednostima koje mi ovde i na ovim prostorima vekovima negujemo.
Andriju Ušjaka sam upoznao preko zajedničke prijateljice
Tatjane Crnjaski iz Kanade, koja je autorka Banatskog kulturnog centra i koja
nas je povezala u virtuelnom svetu, te sam kroz sve ove godine bio u prilici da
pratim ono što je on radio i objavljivao na mreži. Kada je počeo da prevodi sa
engleskog na srpski pesnikinje engleskog govornog područja, primetio sam to na
zidu njegovog Fejsbuk profila i „lajkovao” mu, a onda sam ga u komunikaciji podržao da nastavi da
prevodi „engleske dame na srpski”, a priznajem da sam i sam bio veoma iznenađen
poetskim univerzumom koji mi se u tim pesmama nudio i koji mi je otvarao vizije
o jednom svetu koji teško da ikada mogu fizički posetiti, ali, eto, poezija je
tu da nam pomogne da sva ona mesta i sve one duhovne lepote drugih naroda, koje
ne možemo lično upoznati, na jedan poetički umetnički način promislimo i
proživimo. Lično ponesen pesmama i pesnikinjama, kao i njihovim sudbinama, sa
pet kontinenata jednog jezika, podržao sam mog prijatelja, kog još uvek nisam
upoznao u stvarnom svetu, nisam mu stisnuo ruku i pozdravio se sa njim, dakle,
podržao sam ga da nastavi da prevodi, ne mešajući se, ni u jednom trenutku, u
njegov izbor pesama i pesnikinja. Kako su godine prolazile, tako je broj pesama
rastao, i pre oko godinu dana dobio sam prvu verziju rukopisa koju sam, zajedno
sa biografijama, poslao nekim mojim prijateljima, urednicima i pesnicima da pogledaju
i da mi kažu svoje mišljenje. Neki od njih su bili iznenađeni i zatečeni, ali
mišljenja su bila uglavnom pozitivna. A u sebi sam intimno razmišljao kako bi
bilo lepo kad bi se neko iz onih velikih imperijalnih evropskih i svetskih
jezika setio da napravi izbor na svom jeziku – sto dama srpske poezije. Tek da
budemo u prilici da paralelno čitamo ta dva izbora i ispratimo, kroz vremenske
epohe, šta su to bile poetičke preokupacije pesnikinja iz ta dva jezička
područja. Ali naravno, ovaj izbor i prevod nije kraj, verujem da smo sada tek
otvorili jedno novo poglavlje i da je ova knjiga samo šlagvort za mnoge druge
koje će doći i koje će nam na jednom mestu dati kratke sublimacije pesnikinja,
kako iz našeg, a tako i drugih naroda.
Knjiga „Sto dama engleske poezije”, u izboru i prevodu
Andrije Ušjaka, je svojevrsni poetski vremeplov i putovanje kroz žensko
pesničko raznoglasje, poteklo iz jednog jezika, sa pet kontinenata, iz
devetnaest država, prepevano na srpski jezik. Ova knjiga nam potvrđuje da je
treći milenij, ne samo milenij žene, već i ženskog pevanja, a pesme iz ove
knjige se mogu čitati kao „instant“ poetski,
estetski i energetski duhovni stimulansi, oplemenjivači i regeneratori naših posrnulih
u svetu što nalik je razbijenom ogledalu duša...
Radovan Vlahović
