Sahrane
nikada nisu lepe i uvek su bolne kako za rodbinu tako i za prijatelje
i zato ih mi u "slatkom pravoslavlju"a u Novom Miloševu kroz
svešteničko opelo i pojanje pevačkog društva uzvisujemo i preobražavamo
bol u radost i dižemo na nivo besmrtnog katarzičnog osećanja koji nam u
času dok hor otpojava "Vječnaja pamjat" govori da se nebo i Gospod
raduju pokojniku i da nama koji ga pesmom i suzama pratimo daje veru u
besmrtnost duše i nadu u večno spasenje.
Ovaj sam osećaj imao danas na Đangovoj sahrani.
