Михаил Владимирович Родзјанко (Михаил Владимирович Родзянко, 1859-1924), руски државник, председавајући Државне думе од 1911. до 1917. године.
Био је један од најистакнутијих личности током Фебруарске револуције 1917. године, и тада се налазио на челу Привременог комитета Државне думе. Након доласка бољшевика на власт, отишао је на Дон, и био је учесник Кубанског леденог похода 1918. године.
После пораза белогардејских Оружаних снага југа Русије, 1920, отишао је у емиграцију, и до смрти је живео у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Заједно са другим руским избеглицама, населио се у дворцу Карачоњи у банатском селу Беодри (данашње Ново Милошево), где је умро 24. јануара 1924. године. Његови посмртни остаци су 7. маја 1924. пренети из Беодре у Београд и сахрањени на Новом гробљу.
У емиграцији је написао мемоарска дела „Државна дума и Фебруарска револуција 1917. године“, објављено 1922, и посмртно (1926) објављено „Бродолом империје: записи председавајућег руске Државне думе“.
После пораза белогардејских Оружаних снага југа Русије, 1920, отишао је у емиграцију, и до смрти је живео у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Заједно са другим руским избеглицама, населио се у дворцу Карачоњи у банатском селу Беодри (данашње Ново Милошево), где је умро 24. јануара 1924. године. Његови посмртни остаци су 7. маја 1924. пренети из Беодре у Београд и сахрањени на Новом гробљу.
У емиграцији је написао мемоарска дела „Државна дума и Фебруарска револуција 1917. године“, објављено 1922, и посмртно (1926) објављено „Бродолом империје: записи председавајућег руске Државне думе“.