Матица српска је, после Српске Православне Цркве, најважнија институција нашег народа.
У питању је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, која је основана у Пешти у 16. фебруара 1826. године.
Потреба националне хомогенизације, промоције српског (штокавског) језика, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање Матице. Ова институција и данас одређује стандард српског језика.
Непосредни повод за оснивање Матице српске је била потреба за преузимањем “Сербских летописа” (каснијег Летописа Матице српске), најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење.
Матица је 1864. године из Пеште пресељена у Нови Сад. Од 1912. године, палата Матице српске се налази у згради коју видите на слици, њу је донирала велика српска добротворка Марија Трандафил и налази се у “српској Атини” у Новом Саду, у улици Матице српске број 1.
Оснивачи Матице српске су били најзнаменитији пештански Срби свога доба: Гаврило Бозитовац, Јован Деметровић, Јосиф Миловук, Петар Рајић, Андрија Розмировић, Георгије Станковић и Јован Хаџић. Први председник Матице српске био је правник и књижевник Јован Хаџић, а први формално изабрани секретар правник и новинар Теодор Павловић. Своју делатност, Матица српска је развијала махом захваљујући добротворима, међу којима је најзначајнији Србин из Арада, богати трговац, Сава Текелија (1761-1842), који је сву своју имовину тестаментом завештао својој импозантној задужбини Текелијануму у Будимпешти и Матици српској.
Матица српска од оснивања представља установу свесрпског, саборног карактера. По узору на нашу српску Матицу и други словенски народи ће се касније удруживати у своје Матице, преузимајући од ње име, а у великој мери и програм, попут Матице чешке 1831, Матице лужичкосрпске 1847. итд.
Матица српска је оснивач и других важних установа српске културе, као што је на пример први национални професионални стални театар—“Српско народно позориште” у Новом Саду.
Након пресељења из Пеште у Нови Сад, изразито се разгранава Матичина просветитељска и издавачка делатност, множе се стипендијске задужбине и легати, расписују књижевни конкурси, разгранава издавачка делатност, а све јаче постаје и прожимање са културом у слободној Кнежевини и Краљевини Србији.
Иако је Први светски рат значајно осиромашио Матицу српску, у међуратном периоду она добија на научној снази својих сарадника. У Матици српској тада објављују Јован Цвијић, Михаило Пупин, Милутин Миланковић, Алекса Ивић, Јован Ердељановић и др. На жалост, након Другог светског рата Матици је одузета готово сва имовина.
У послератном периоду она наставља да се развија превасходно у значајну научну установу, да би данас имала:
—преко 3000 сарадника,
—стотињак научних пројеката,
—9 научних часописа и
—7 научних одељења: Одељење за књижевност и језик, Одељење за друштвене науке, Одељење за природне науке, Одељење за ликовне уметности, Одељење за сценске уметности и музику,
Лексикографско и Рукописно одељење.
—стотињак научних пројеката,
—9 научних часописа и
—7 научних одељења: Одељење за књижевност и језик, Одељење за друштвене науке, Одељење за природне науке, Одељење за ликовне уметности, Одељење за сценске уметности и музику,
Лексикографско и Рукописно одељење.
Радом на капиталним националним пројектима, какви су на пр: Српски биографски речник, Српска енциклопедија, Лексикон писаца Југославије, итд. Матица српска је постала и средиште српске лексикографије.
Поред тога, из Матице су се развиле и три значајне установе српског народа:
—Библиотека Матице српске,
—Галерија Матице српске (основана 1847. године)
—Издавачки центар Матице српске.
—Галерија Матице српске (основана 1847. године)
—Издавачки центар Матице српске.
Заслугом ове институције, српски народ је стекао препознатљивост у читавом свету по свом књижевном, научном и уметничком раду. Вратимо Матици српској њен углед и значај какав јој несумњиво припада.
