Moja baka Milena danima je ležala bolesna u postelji. Jedanom prilikom sam kao dečak od desetak godina, u popodnevnim satima, dok je bila u svojoj sobi i bolesničkom krevetu, prišao i seo kod nje.
- Kako si, majka - pitao sam je uhvativši je za ruku.
- Evo, pile moje - odgovorila mi je sa bolnim smeškom na usnama - nudim Bogu dušu, a on je ne prima.
Poslednjih nekoliko meseci, od kako sam sve češće u bolesničkoj postelji, na trenutke mi, kao filozofske maksime, u misli dolaze fleš-bekovi onoga što su mi govorili oni koje sam voleo, a kojih već godinama nema među živima.
