.Mrzeo je te neotesane tipove.
Nikada nije imao hrabrosti da im se suprotstavi , ali je uvek pokušavao da izbegne njihovo društvo.
Samo jednom, još u trećem razredu, pokušao je da zaštiti Nevenu, devojčicu sa kojom je išao od kuće do škole. Ona je imala najduže, i najlepše, kike u razredu i uvek, na njihovim krajevima, tamo gde gumice učvršćuju upletenu kosu, dve crvene mašnice od svile.
Miomir, ponavljač i mangupčić stalno je Nevenu vukao za kike i razvezivao joj mašne, vukuci ih za jedan kraj. Marka je nerviralo Miomirovo ponašanje ali mu se nije suprotstavljao, jer ga se plašio. Ipak, jednom prilikom je savladao strah, onako nejak, odlučno je stao ispred Nevene i odgurnuo, za glavu višeg od sebe, Miomira. Ovaj se pridigao, i tako ga jako lupio, otvorenom šakom po licu, da mu se učinilo kako mu se glava okreće u pravcu udarca. Uho i obraz nije osećao, bili su pod "lokalnom anestezijom".
Uspeo je da zadrži suze i samo procedio: "Mene možeš da udariš kada hoces, ali Nevenu više da ne diraš". Za pravo čudo, od tada, Miomir nije maltretirao Nevenu.
Kasnije ga je Nevena poljubila u, onaj obraz, koji je Miomir udario. Žao mu je i danas, što vrelinu tog prvog, devojačkog poljupca nije osetio, jer mu je obraz još bio utrnuo od udarca.
Sutradan je na zidu škole bilo nacrtano srce u kojem je pisalo, da Marko voli Nevenu.
Marko je, uistinu, voleo Nevenu, sve dok ih nisu razdvojili, u petom razredu, formirajući tri manja odeljenja od dva velika. On je bio u petom jedan a Nevena u petom tri.
U početku je Nevenu vidjao za vreme odmora, i pre početka školskih časova. Uporno je stajao na izlazu iz škole ne bi li video nju i njene razredne drugarice kako izlaze iz škole. Često mu je to uspevalo i bio bi presretan kada bi mu Nevena poklonila svoj osmeh pri pozdravu. Dugo bi gledao kike na ledjima i zaljubljeno odmahivao glavom u ritmu njihanja njenih mašnica.
Ona je kasnije skratila kosu, zaljubila se u Miomira, a Marka pri susretima, u prolazu, od milja, pozdravljala sa " moj spasioče . "
