Katia Vunderlin je švajcarska romansijerka banatskog porekla
koja nam se u svojim delima u Gutenbergovoj galaksiji javlja podjednako na
srpskom i nemačkom jeziku i vraća nas u vremena kad je, posle dugog zajedničkog
života u multikulturalnom Banatu, pred Drugi svetski rat najednom počelo
raslojavanje i sa pojavom nacionalsocijalističke politike te različitosti koje
su davale šarolikost i prelepe valeru Banatu najednom su postale opterećenje i
muka iz koje je svako na svoj način pokušavao da izvuče živu glavu.
Multikulturalni Banat, kakav je bio za vreme Austrougarske,
pa i nakon ulaska u Kraljevinu Srba, Hravata i Slovenaca, imao je svoj
ustaljeni red u zajedničkom suživotu svojih preko dvadeset naroda. Postojalo je
klasično komšijsko uvažavanje, poštovanje i tolerancija, i u svim tim
različitostima ljudi su potisnuli svoje nacionalne pripadnosti i nekako su se u zajedničkoj državi osećali
Jugoslavenima, po pasošu koji su imali. Taj ustaljeni sklad suživota u Boki,
koja je centralno mesto događanja u romanu „Klarin rat i mir” Katie Vunderlin,
narušio je dolazak rata i nemačke okupacije gde su domaći Nemci, folksdojčeri,
dakle banatske Švabe, bili uvučeni u ratnu priču nacionalsocijalističke i
fašističke ideologije i gde su, hteli–ne hteli, poneki i sami zavedeni, na nju
pristajali postajući fašisti i prihvatajući mobilizaciju u čuvenu SS diviziju
„Princ Eugen” i tako kretali na put bez povratka vršeći odmazde u ime
Rajha nad narodima na prostoru čitave Jugoslavije, ne birajući da li su u
pitanju vojnici ili pak civilno stanovništvo koje se sastojalo od žena, dece,
starih i nemoćnih.
Katia Vunderlin nam u svom romanu „Klarin rat i mir” slika,
kroz odnos glavne junakinje Klare sa svojim mužem Georgom, u jednom mikrosvetu,
u braku i porodici, tu raslojenost koja je bila tako tipična za porodice
banatskih folksdojčera, gde je Georg prihvatio ideologiju nacionalsocijalizma i
stao na njenu stranu, ne sluteći u kakve će ona krvave rasplete odvesti njega i
Klaru, koja je bila učiteljica i koja je kroz čitavu radnju romana ostala na liniji prijateljstva sa
srpskim i ostalim porodicama, i anacionalne euforije u kojoj je živela i pre
izbijanja rata.
Klara Vagner, seoska učiteljica, folksdojčerka, u želji da
izbegne udvaranje majora Rihtera i toga da mu bude naložnica, privremeni spas
početkom rata nalazi u braku sa Georgom, lokalnim činovnikom. Tu upoznaje
njegove komšije Nevenu i Nikolu, a kad se Georg prikloni nacistima i ode u rat,
Klara se porađa i dobija ćerku Emu. Budući da Nevena nije imala dece, ona je
rado pomagala Klari oko malene Eme, a u isto vreme se javila simpatija i
strasna tajna veza između Klare i Nikole. Na kraju rata, Georg, u želji da
izbegne kaznu novih vlasti, izvršava samoubistvo. Klaru nove vlasti hapse i
šalju u logor u Rusiju, a ubrzo posle nje i Nikolu, koji je uporno pokušavao
novim komunističkim vlastima da dokaže da je Klara nepravedno osuđena. Nevena
je Klarinu ćerku Emu upisala kao svoje dete kako devojčica ne bi, u vremenu
bućem, imala problema kao dete ratnog zločinca. Budući da Nevena i Nikola nisu
imali dece, oni su Emu odgajali kao svoju ćerku. Po povratku iz logora, Klara
dolazi u Boku kod Nevene po ćerku kako bi je vodila u Nemačku, ali joj je
Nevena ne daje. Dugo godina docnije, kad je Nevena umrla, Ema nalazi Klarin
dnevnik u kome je detaljno opisano njeno ljubavisanje sa Nikolom i Ema, posle gotovo pola veka, poziva Klaru
da dođe u Boku da se sretne sa Nikolom. Klara se vraća u svoj zavičaj i sreće
se sa Nikolom i Emom koja ni tada nije znala ko su joj pravi roditelji. Između
Nikole i Klare se izravnavaju nesporazumi i oni u trećem životnom dobu nastavljaju
zajednički život u Boki.
„Klarin rat i mir” Katie Vunderlin možemo karakterisati kao
ljubavni ratni roman koji na jedan holivudski privlačan, slikovit i filmičan
način govori o pozitivnim i negativnim junacima, gde se jasno razdvajaju i
senče granice koje se tokom odvijanja radnje stvaraju među njima i daju čitaocu
mogućnost da, birajući pozitivne junake, stane na njihovu stranu i prolazeći
kroz muke i nevolje sa njima, čitanjem, dođe do katarzičnog „hepi enda“ koji budi kod čitaoca
onaj preko potrebni osećaj prijatnosti i blagi smešak na usnama nakon
pročitane knjige.
Katia Vunderlin odlično poznaje vreme, prostor i ljude o
kojima piše, veoma jаsno
oslikava njihove karaktere, a kroz kratka poglavlja, koja su u knjizi tematski organizovana, jasno pomaže čitaocu
da lako i jednostavno prolazi kroz radnju i prosto uleti u jedno euforično čitanje са pojačanom radoznalošću kako bi
što pre ispratio radnju i video šta će se desiti na kraju.
Autorka je romanom „Klarin rat i mir” uspela da nas, pre
svega, poduči o jednom vremenu u Banatu koje je daleko iza nas. Uspela je da
nam probudi emocije i da nas veže za sudbinu svoje junakinje Klare i da se kroz
njen lik identifikujemo sa njom, njenim životom, patnjama i radostima koje je
ona u životu imala. „U romanu se sve sme”, jednom je neko rekao, „a on ne sme
nikako da bude dosadan” i ako sledimo ovu misao, Katia je u svom romanu „Klarin
rat i mir” u tome u potpunosti uspela.
