Jutros mi je po prvi put od kad sam na poluintenzivnom lečenju pluća setra donela pljucu. U mome detnjstvu prvi put sam se sreo sa pljucom za iskašljavanje i pljuvanje u mom komšiluku kad je deda Tome Belova ležao u krevetu s imao je rak grla. Mi smo se kao klinci igrali u toj sobi kraj njegovog kreveta. Primetio sam da se on povremeno nakašljavao i da je iskašljak pljuvao u jedan limeni olubljeni vojnički tanjir koji je bio ispunjen pepelom. Povremeno je tu pljucu njegova žena Levuška kad se napuni iznosila napolje, praznila je u dvorištu kraj đubreta, a onda je punila novim iz paorske peći garom i vraćala je kraj Milanovog kreveta. Mi smo često bili u našoj igri i glasniji, a kad smo prevršili meru, Levuška je iz kuhinje vikala na nas ljudski, što je značilo da budemo malo tiši, a kad nije uspevla da nas smiri, uzimala je tulaj i prvo je tukla po svom unuku Tomi a onda bogami i po meni sve jednako vičući: Ljudski, jer sam kazala, jebala vas glava vaša. Na te njene reći Milan se onako bolestn iz kreveta smejao, a onda je taj smeh prelazio u kašalj, a nakon kašlja na red je dolazila pljuca.
