Biser Iva
drugara na zub metli
baraberi i fukara
i oćedu
da ga zgrušu
kao seme
od bundeve
A ja gledim
iz prikrajka
ne znu oni
šta će biti
ne znu oni
ko je Iva
i sas kime
imu posla
ali neka
ja i manem
nek se patu
jer za drugi
poso nisu
Prošli sati
prošli dani
cela večnost
pretrčala
po Banatu
kroz cediljku
od vremena
Što ne valja
iscurilo
u oseku
a šta vredi
ostalo je
na dnu cetke
Došlo neko
novo vreme
novi ljudi
umetnici
čista srca
pa prigledu
ko je osto
iz vremena
ovi tužni
Zadrmali
oni cetku
ko kad sito
s belim brašnom
žene drmu
i čujedu
ono lupka
i pogledu
malko bolje
ono tupka
Na dnu cetke
pesnik Iva
u biser se
pretvorio
sija svetli
i pevuši
Drndam danju
drndam noću
drndam Bože
kako oću
nek se čuje
na sva zvona
neka trešti
vasiona
banatska je
zemlja ova
Pesma napisana povodom smrti mog prijatelja, pesnika i izdavača Ivana Danikova.
