Čitam u jednom sećanju na '76 godinu i na napade na Kiša da je plagijator, u tekstu Dragoslava Mihailovića, kako mu je pri jednom susretu sa Mihizom, Branom Petrovićem i urednikom Duge Velimirom Vesovićem, Mihiz pokazao tekst, pamflet, kojim Dragoslav Golubović Pižon valja u blatu Danila KIša i kako se redakcija Duge, kako bi podigla čitanost, odlučila to da odštampa, ali na Dragoslavovu intervenciju nije, mada je to ipak uradila redakcija Gorana Babića u zagrebačkom OKU, a nakon toga se podigla velika hajka na Kiša.
Pižona sam sam video samo jednom u životu i tom prilikom sam ga i upoznao u Titovoj vili kad sam bio gost kod Kena Stanojevića, a bila je to '93 godina, mart mesec. Tih dana je izašao prvi broj Srpskog književnog magazina, časopisa koji sam ja tada objavio i koji je imao jednu provokativnu rubriku o precenjenim i potcenjenim piscima, gde je, na jednom mestu, Dragan Velikić rekao da je čitavo književno delo Dobrice Ćosića, koji je tada bio predsednik krnje Jugoslavije, precenjeno. Sedeli smo za okruglim stolom kraj kamina koji nije goreo i Pižon je pohvalio časopis. Bilo je to vreme hiperinflacije. Sa nama su za stolom bili još neki biznismeni, a kraj njega je bila njegova mnogo mlađa supruga. O Pižonu sam veoma malo tada znao, mada je on odavao gospodstven izged, a njegova supruga, sitna i čigrasta, sa pravim uvojcima, izgledala mi je kao prepelica kraj njega. Osim tekstova u Dugi koju sam povremeno čitao i gde sam sretao i njegovo ime, o njemu zaista nisam znao ništa. Poželeo je da ima SKM i ja sam mu ga dao, ali samo na čitanje te noći. Ne, nije mi se svideo, onako gord, pun sebe i ukrućen, sa prepelicom (devojkom puno mlađom od njega) koja je gledala u njega i trepćala, gutajući svaku njegovu reč. Za tih nekoliko dana, dok smo gostovali zajedno kod istog domaćina, sa različitim povodima sam razmenuo sa njim još par formalnih i kurtoaznih fraza. Izgledao mi je uspaljen, samoljubiv i gord, na jedan meni smešan i umišljen način. Čak sam se sa mojom saputnicom tada, Radmilom, i zezao na njegov račun, kad smo bili sami, a za njegovu saputnicu sam govorio da imam utisak da voli kad vodi ljubav da je neko nosi u naručju, onako sitnu i vrckastu.
Tada nisam znao da je on krenuo hajku na Kiša, a tako sam ga nekako kao žbira, prosto intuitivno, procenio da mi i danas, četvrt veka nakon tog susreta, nije jasno.
