Prošla su ta vremena kad sam se teturao između tradicije i modernosti, između avangarde i posmoderne tražeći načina da se definišem u jednom od književno verifikovanih obrazaca pisanja.Količina sumnji koja me je opsedala dok sam pokušavao da definišem moje pisanje je usahla kao suva opirača na sudoperi gde je česma već mesecima pokvarena i bez vode.Porodio sam se iz iskustva života, snova i čitatanja i krenuo da stvaram literaturu koja će ličiti na mene samog sebi voljenog..Formu i sadržinu onoga što stvaram prilagođavam mom unutrašnjem duhovnom ritmu koji se iskazuje kao suštastvo ličnog od Boga datog univerzuma i beskraja gde je sve moguće i ništa ne služi na štetu umetničkom delu.već naprotiv afirmišući svoje bezgranične inkopatibilnosti i nespojivosti afirmiše i spaja umetnika i delo u jedno te isto umetničko čudo na sreću i radost ljudima.
