Pišući već više od godinu dana beleške na fejsu i nisam puno razmišljao o temama i o junacima koji su bili protagonisti mojih priča, već sam jednostavno pustio da moje sećanje seže u detinjstvo i da iz njega vadim one događaje koje sam zapamtio na ovaj, mislim na način neposrednog doživljaja ili pak onaj način, što bi značilo da sam o nekom i o nečem čuo u mojoj bližoj ili pak daljoj okolini.Odjednom se čitav jedan ruralni svet otvorio predamnom, a takođe i jedno vreme koje se svakako više neće vraćati, a takođe niko ne vidim u poslednje vreme da o tome piše. I nije mi bila namera da pravim neki moj prototip malog čoveka koji je ophrvan životnim patnjama iz svih muka izvlačio po neku mudrost.Galerija likova koji su se bošovski otvorili i sa brojgelovskom piktoresnošću se islikali kazuju mi svo bogatstvo sirotinjskog paorskog narativnog miljea koji mi se u nedostatku drugih sižea nudio kao usmena literatura i predanje. Čitajući knjige i pišući u ranijem periodu do trenutka dok se nisam ususudio da na fejsu svakodnevno objavljujem beleške i nisam razmišljao o onome što je bilo u meni što se taložilo, a ja ga nisam izbacivao iz sebe.Uticaji koje sam primio čitanjem i promišljanjem pročitanog u jednom trenutku su ovladali mnome i ja sam bio duboko u sebi potisnuo čitav jedan sve i čitavu jednu već ne samo proživljenu već i misaono i obrađenu kroz moju podsvest literaturu. Sećanje naše je slojevito, i ono se lista kad ga na pravi način otvorimo. Ono se prosto ljušti i otvara se sloj po sloj i nudi nam samospoznaju kako nas samih i našeh prvih slika koje smo primali, tako i sveta oko nas.Pišući beleške i nisam puno razmišljao o tome dali je sadržina onoga o čemu pišem sada u trendu i dali je to dovoljno aktuelno i dali se uklapam u neke savremene književne tokove. Oni mi nisu bili važni, njih sam ostavio da se strpe za neko drugo vreme da im se vratim kad izlistam ove naslage i ova tresetišta nagomilanih slika i prvih utisaka iz moje rane mladosti.U svemu tome sam obraćao pažnju na moje okrušenje, na porodicu iz koje sam izašao, na bližu okolinu koju sam sretao i čije su se reči lepile i za mene i punile moju malenu dušu.Pišući beleške ja sam u prilici da otkrijem i ono što sam činilo mi se površno pamtio i ono što sam zapažao i činilo mi se nevažnim, a ono je ipak izlazilo iz mene i prosto vrištalo i tražilo da bude ponovo vraćeno u javnost i uživot. U mojim beleškama ima puno i preispitivanja i možda puno i nekih slika kojhe će se onim čitaocima koji su žanrovski određeniji i neće svideti, ali ja ne insistiram.Ja nemam nameru da redizajniram moju prošlost i da da je prevodim u neka treća lica iz kojih bi kao već dovršeni i mudri čovek govorio, naprotiv, ja je otvaram ponovo i stavljam pod lupu i pomalo fokusiram i uveličavam događaje samo toliko da se bolje vide, da se svaka pora vidi i otvori.Nekima će se to svideti, a nekima možda i ne, ali ja na to već ne mogu uticati.
