Tako su ga zvali oni koji ga poznaju i oni koji su od drugih čuli njegovo ime. Voleo je dobro da živi i malo da radi. A umeo je satima da priča o poslovima koje tobož sprovodio i koje je radio sa tamo nekim ljudima. Kad sam ga prvi put video, bilo mi je čudno kako izgleda, ali nisam bio iznenađen. Kažu da je njegov pokojni otac pre poznanstva sa majkom mu bio lečen od sifilisa. To se docnije i na dete odrazilo, a ponajviše na njegov fizički izgled i karakter. Šmauz je još kao mladić otišao iz našeg sela. Dolazio je obično o velikim verskim praznicima zajedno sa gastarbajterima i uvek je umeo da ispriča po neku fantastičnu priču o svojim doživljajima tamo negde u belom svetu. Niko nikada nije imao želju da proverava njegove priče i doživljaje. Seoske badavadžije, kafanci i ispičuture slušali su ga pažljivo dok je imao para da plati piće. Oni su ga uvažavali i igrali oko njega pipirevku i hvalili ga dok ne potroši ono što je doneo. A kad Šmauz ostane bez para, onda su mu se podsmevali, zezali ga i podjebavali. Pamtim jednu njegovu antologijsku izjavu o zaljubljivanju i ljubavi. Govorio je damama: Volim te, ali ne zbog tebe, već zbog sebe. Volim da volim da sam zaljubljen, da pijem i da patim. Čak mi je nekada i bolje da je ljubav neuzvraćena, onda ja mogu da dam mašti na volju. Tako je govorio Šmauz.
