Nakon nekog posebnog događaja kojem iz ko zna kojih razloga prisustvujem, ljudi me obično pitaju kakvi su mi utisci.Ja im obično kažem da su dobrii, a oni mi onda traže da im navedem razloge dobrog i da im prepričam događanja, i još kažu onako na brzinu.Ja tu zanemim i kažem da se nema šta pričati kad je dobro,jer o dobrom se uvek malo govori.A ja o dobrom volim govoriti puno, i želim u dobrom da još jednom uživam govoreći o njemu i prepričavajući ga,kaže jedna moja prijateljica.
Prenosti nekome utiske onako na brzinu liči mi na neki trač u prolazu.
Dakle utiske prvo puštam da se slegnu da se nekako smire ida se otalože od treperavih a nevažnih iluzijica i pričina.Puštam ih da se grupišu sami od sebe,u važne,manje važne i nevažne utiske.Potom ih iznosim onako po redosledu,gradiram ih kao u prič.i
Usput dobro vodim računa da im dam uvažavanje i poštovanje,jer svaki utisak je subjektivno razmišljanje i prepričavanje doživljenog.Zato sam oprezan, jer u takvim slučajevima srce ume i može da me zavede.
Zato ih ne iznosim nikada onako na prvu loptu.
