Vreme juri neumoljovm brzinom i ne stigneš da se sabereš, kaže mi prijatelj, ponedeljak, petak, pa opet ponedeljak. Na ulici smo pred dućanom, ja pušim i gledam u zelenu travu kako bih odmarao oči od kompjutera, a on pije pivo i priča mi o svojim mušterijama.
Ovo je vreme velike krize, i u mom poslu, koji je ograničen na određenu ciljnu grupu. Neophodno je voditi računa o svakoj mušteriji, ali nevolja je u tome da nisu sve mušterije iste.
Potvrđujem mu klimanjem glave, misleći usput na čitalačku publiku, na pisce i književni život uopšte. Prevedena na književni teren majstor Stevina misao bi značila da treba voditi računa o svakom čitaocu kao potencijalnom kupcu knjiga.
A odmah potom mi je pao na um pesnik koji je lično nosio knjige svojim kupcima i čitaocima i još se sa njima fotografisao i na fejsbuku to objavljivao. Dakle majstor Steva je ipak u pravu. A i pesnik je imao svoje pravo, tim pre što pesnici na kraju uvek budu u pravu kao i majstori.
Njima je teško doakati, kako kaže majstor Steva.
