Moji dolasci u Karlovce bili su obično u poposnevnim satima i uglavnom su se završavali sa prijateljima u kafeu Klodovik.Tu se sakupljalo društvo karlovačkih umetnika i boema, a sa njima je uvek bilo prijatno.Karlovci su početkom osamdesetih imali neku neobičnu patinu naslaga prošlosti koja se dešavala u njihovoj istoriju i neki moderni senzibilitet koji je ponekad imao težnju da bude avangardniji od Novog sada.Bila je jesen i ja sam trebao da se sretnem sa Markom Koskom koji je pre nekoliko dana boravio kod mene na fruškoj gori pomažući mi oko kućnih poslova.A veče je trebalo da bude kreativno i da donese neke dogovore koje smo sa prijateljima nedeljama ranije planirali.Koliko je to ostavilo traga u učesnicima sastanka i danas ne mogu tačno da odredim, ali kad vreme prođe i kad se dese i realizujuju se neke ideje i kad se one potvrde u stvarnosti, često se i zaborave inicijalne situacije, a i ljudi koji su ne samo pokrenuli priču oko njih već i samo pitanje koliko bi vremena prošlo da se ponovo do te ideje dođe.
Dakle te večeri je Marko po dogovoru pozvao na sastanak sledeće ljude: Đoku Kolarevića, Đorđa Lazića, Malisu Vigalsa, Kurta, Žarka Dumića.Ja sam imao ideju da napravimo časopis za književnost i umetnost, ali se slična ideja vrzmala i u glavama ostalih učesnika, a pogotovu Žarka Dimića.I skupili smo se i uz piće nabacivali ideje šta i kako bi mogli da uradimo kako bi napravili časopis i umetničku grupu koja bi se oko časopisa iskazala u svojoj poetici stvaralačkoj.Kako niko nije imao papira ja sam beležio ideje u maleni notes.Odlučili smo da ćemo za početak krenuti da radimo sa šapirografom da će časopis pored pesama priča i ideja imati posebne ilustracije koje će raditi slikari. Kako je to bio inicijalni sastanak dogovor je bio da se sretnemo za desetak dana i da nam Marko Koska koji je bio najmlađi bude veza.
Život je učinio da se sastanak više nikada ne ponovi a godinu dana nakon toga je Žarko Dimić u okviru omladine štampao prvi broj časopisa Krovovi na šapirografu. Tako je krenula ideja a ono što se docnije desilo znamo.Naravno ne baš sve ali ono go čega smo mogli da dođemo.I evo Krovovi izlaze uspešno već više od četvrt veka.Uvek kad izađe neki novi broj ja se obradujem da ga vidim. Moje zasluge za njegovo dugogodišnje izlaženje nisu gotovo nikakve, osim što sam podstakao Žareta da oseti veličinu snagu, moć i značaj izlaženja takvog časpisa te je ubrzao proces njegovog pokretanja. Krovove i danas doživljavam kao nešto blisko i meni drago. Sada kad analiziram ono vreme vidim da je moja inicijativa urodila plodom i samo je ubrzala proces inividuacije karlovačkih umetnika a i samog časopisa. Seme koje sam prosuo u kafeu Klodovik palo je na plodno tle i evo razvilo se u jedan ozbiljni pisani spomenik kulture.Neki od ljudi koji su učestvovali na tom sad može se reći istorijskom sastanku više nisu među živima, a tu mislim na Malisu Vigalesa kog su zvali Grk i Marka Kosku tada mladog i veoma talentovanog pesnika. Krovovi su postali sinonim za karlovačko časpisno a vezano za književnost izdavaštvo.Proslavili su mnoge mlade pisce i slikare, oživeli su uspomene na mnoge davnašnje pisce i slikare, a ja evo još do sada u njima nisam objavio ni jednog redka.A zvali su me i to ne jednom već više puta. Spremiću nešto za novi broj, kažem, a moj dvojnik se kliberi meni iza leđa i brunda sebi u bradu:Ti to uvek kažeš pa slažeš.
