Radovan Vlahović: Komentar Aide Ćorović sa fejsa ( Gnev Darkecove ljube.)

Прати

Najodvratniji oblik intelektualne ljigavosti, oprtunista ostednjeg talenta, podlac, licemer i lukrativni poltron, kao da ga je Bulgakov stvorio. Uvek su mi bili gadni ti laktarosi koji su iskljucivo svojom bezobalnom ameboisnoscu grabili lestvicama uspona u karijeri, ali, jos mnogo vise u dovijanju za novcem i ostalim materijalnim nagradama koje idu uz visok polozaj. Likovi poput ovog podrepasa su sustinski kancer svakog drustva- nista im nije sveto, sve je na prodaju, od dupeta, do mozga, moralni su crvi-klozetari, pritvorni, pokvareni, gadni do granica povracanja. Smem da se kladim da mu je stisak ruke jednako ljigav, kao i on sam sto je

Професоре, ко сте сада?

Поштовани професоре Станићу,

Понекад је тешко разлучити шта нам је у животу било заиста драгоцено учење, а шта тек вешто упакована реторика. Некада сте на предавањима и испитима говорили о слободи мисли, о снази преиспитивања, о важности критичког погледа на свет. Али сада видим да су ти позиви на дијалог били ограничени на оно што сте сматрали дозвољеним оквиром. Свако ко се усуди да изађе из тог оквира бива етикетиран и дисквалификован.

Позивате студенте на разговор, али сте их већ обележили као окупаторе и насилнике. Такав „дијалог” није ништа друго до монолог који настоји да угуши сваку стварну расправу. Ако сте заиста желели да их чујете, зашто сте их већ сврстали у табор недостојних?

Ваша учтивост, која би требало да буде знак академске племенитости, у ствари је облик пасивне агресије. Нема у њој истинске спремности да саслушате, већ само прикривеног прекора. Позивате се на академске вредности, а истовремено користите језик суптилног искључивања. Ако сте нас учили да критички читамо, како то да вам сада смета што су студенти применили то знање?

Оно што вас је заиста погодило јесте чињеница да је ваша песма, која је у младости била глас протеста, сада постала оружје против ваше ћутње. Симбол „настрешице”, који сте некада користили да означите нешто више од обичног склоништа, сада је постао метафора за оно што Матица српска – чији сте сада председник – одбија да буде студентима: подршка и уточиште. Зар Вас не узнемирава сопствена недоследност? Да ли је могуће да сте некада разумели вредност слободе, а сада је доживљавате као опасност?

Студенти нису изврнули ваше речи; они су вам их само вратили у контексту који вам сада не одговара.

Посебно је занимљив начин на који покушавате да емоционалном манипулацијом утичете на перцепцију читалаца. Ваши описи студентских дана, путовања и откривања света звуче сентиментално, али служе једној сврси: да прикажу вашу прошлост као доказ ваше садашње моралне исправности и интелектуалне ширине. Али како је могуће да је тај младић који је упијао свет око себе и трагао за слободом сада неспособан да препозна тај исти дух код нових генерација? Зашто је слобода, коју сте некада величали, сада постала нешто што треба сузбити?

Учтивост није довољна ако је њен циљ прикривање стварне поруке. Као што сте некада учили студенте да читају између редова, тако сада и они читају између Ваших. У Вашим речима не чујемо бригу за академску заједницу, већ страх од губитка ауторитета. Али студенти нису наивни. Можда не могу да Вас натерају да их слушате искрено, али могу одлучити да Ваше речи више не сматрају вредним пажње.

Такође, хвала Вам на циничној захвалности студентима који су, како кажете, „отишли у миру и тишини“. Да ли заиста верујете да је мирно напуштање било ствар слободног избора, или само покушавате да ублажите чињеницу да су их Ваши идеопоклоници гурали, вређали и физички избацивале? Јесу ли то те светосавске вредности које сте ономад празновали?

Ваше писмо је пример школске демагогије – у њему не постоји искрен покушај разумевања, већ само настојање да се властита позиција прикаже као једина исправна. Позивате на саморефлексију, али је сами не спроводите. Говорите о моралној одговорности, а прећуткујете властите компромисе. Држите лекције о части, док браните институције које су затајиле пред стварним изазовима.

Бивши студент, који сада зна разлику између истинског дијалога и реторичког маневрисања

https://www.politika.rs/.../otvoreno-pismo-studentima-u...

Прикажи мање

Све реакције:

Snezana Savkic, Raško Ramadanski и још 109

Најрелевантнији

Коментари

Aida Corovic

Прати

Прикажи још

8 ч.
Свиђа ми се
Одговорите

Душан Благојевић је одговорио

1 одговор

пре око сат времена

Vesna Gošović

Sjajna lekcija, Dušane! Ne samo Staniću, nego svima koji su u dilemi oko pravih vrednosti. Divno je i za svako poštovanje što ne propuštaš nijednu priliku da ličnim primerom pokažeš kako treba da se ponaša, govori i piše pravi profesor.