Чеко сам тебе или поштара

 

С готово дечијом распамећеношћу

извиривао сам кроз

и пратио аутобусе

што у хуку беже испред погледа.

Дан блистав с прохладним ветром,

првоистинском нотом јесени

што бије пожутеле листове

и разголићене гране.

Чеко сам тебе

или поштара са писмом

на чијој полеђини пише

нешто познато

и мени драго.

Знам,

одавно си пустила корене

своје благости

у моме бићу.

Ја сам их готово несвесно хранио,

на почетку са неком песмом

појио вином

топлио тамбурашима кафанским димом

крепио касном серенадом

под твојим прозором

са друштвом

што воли ноћу да лута

и пева до суза.

С надом сам синоћ легао у кревет,

улицом су се таласали узвици

баш ко и звиждук воза.

Тама се у калуп надамном слила.

Беспомоћан сам у надањима,

у рикњави непремошћеног

зачараног круга.

Треба изаћи кибицерски,

стати по страни,

гледати ватру што дави срце.

Уснио сам те,

пробудио се, чио, немиран,

с мишљу да је синоћ неко певао

и гурао бицикло рапавим фластером.

Борио сам се с прошлошћу

с данашњицом,

лутао по машти и стварности,

црпио из сећања бисере радости

и просипао их по

укалупљеној помрчини моје собе.

Зближила нас је самоћа

и мноштво снова упућених

ничему.

Кад сам ти први пут рекао

лаку ноћ драга

она су нашла своју мету.

Збиља сам те јуче чекао.

Радећи по дворишту

ветар,

та бездушна јесења варалица

надимао је

својим раскриљеним плућима

бисаге авлинских врата.

Она су лупкала,

ја се окретао.

Надао сам се руци

што хитро пушта кваку,

осмеху...

Колико ме је само пута преварила

та давнашња варалица.

Кад немир замре,

заблеје овце,

крмаче рокћу роштавим асфалтом,

трактори се лебуре.

У мени с крвљу село заструји.

Нада се попе за степен више,

можда ћеш поћи

са млађом сестром вечерас у шетњу.

Шта је то можда?

Дављеник се удавио.

Можда се могао спасти.

Пијанац се обесио.

Можда се могао истрезнити.

Онда је село изуло опанке

и домаћице растрвише кревете.

Умор се неки свалио од ноћи.

Пођох да освежим бележницу

усахнулом реченицом.

Јуче сам те жељно чекао.

Да слушам стару варалицу,

ветар како калеми

на старе младе,

нове наде.  



                                                                            Август / септембар '78.


 Knjige Radovana Vlahovića možete poručiti preko sajta: