Животе наше од крви и меса
једном ће оставити роса
И наша младост
ткана и неисткана
кована и неискована
печена и недопечена
Посрнут ће и скренут
некиј новој губернији
Где још има кочијаша
фијакера
где је лудост видет каскадера
барске жене из треће смене
и низ тричарија
Ово што припадамо
једно другом и што знамо
да ће само по себи само
на сметилиште отићи наше
лудовање рано
И огањ и суза
твоја бела хаљина и блуза
моје бледе фармерке
цигарете недопушене
Све ће потамнити огрубити
црвена јутра ће се рађати
жене за паре спавати
живина у диму продавати
Ми ћемо без снаге посматрати
и нада и увек ћемо се надати нечем новом
Август / септембар '78.