Седећи на клупи
мирисасмо сунце
с пољубцима ђачким
ТОГ ПРОЛЕЋА
Ми понекад кришом
тумарасмо кишом
С брбљивим врапцима
што у заклон јуре
Нека нека лете
заљубљени се не журе
ТОГ ПРОЛЕЋА
Дан се пресвлачио рано
исплетених прста лагано
идемо
А багрење снено
уз нас ноге вуче
ТОГ ПРОЛЕЋА
нисмо хтели куће
Август / септембар '78.
