Zbunjen sam, a sve mi jasno. Soba je topla, a kiša crna, hladna, jesenja. Bregovi su priučeni gnjurci zaronjeni u dubine mora. Vera je sloboda u molitvi. Ne žalim ni za ljudima, ni za sobom, kad odem. Prometnem se u beskonačni tišine zvuk. Oko mene glasovi svaštojeda trpaju se u burage gomile, dosadni kao noćno mokrenje bolesnika. Treći dan je zelene godine. Svet je ogoljen, a svaštoverja bubre.
