Oprosti ljudima, planeti zemlji, slutnjama crnim, naivnim, želji za moćnom
reči što si je podučen pesmama samoubica dugo u podpameti krio.
Nepogoda će proći, dok trepneš, prošla je. Očisti se opraštanjem i
oslobođen i tih anđele radosti prizovi. Oni su tu, ne vidiš ih, od sitneža,
prlježa i koještarija.
Oprosti da bi se oslobodio, postao lak, gotovo bestelesan, spreman za let.
Među oblacima, krepak i pitom, kroz nebo čisto, prozračno i svetlo
spoznaćeš duhovna krila. Omilovaće te vlastito prostranstvo, beskraj oslobođen
skrivenih misli o patnji, nasilju i zlu.
Oprosti svima da bi se oslobodio. Umoli ovog jutra oproštaj za oslobođenje
i od sebe. Da ti izrastu duhovna krila i otpočneš let u radosti beskonačnog.
Radovan Vlahović
iz knjige „Nenajavljeno kao smrt: Facebook beleške I“
