Lepo je citirati nekog poznatog, a još je lepše kad to činite pred drugima do kojih vam je stalo i ostaviti utisak obrazovane i kultivisane osobe. Nema tog čoveka koji nekoga nije citirao, kao što nema čoveka na kugli zemaljskoj, a da ga neko nije citirao. Od pračoveka do današnjih dana, citiralo se i citiraće se i tako će biti dok je sveta i veka. Niko nije ni otporan ni ravnodušan kad su citati u pitanju. Posebna popularnost citata nastajala je u okviru određenih esnafa sve dok nisu od toga napravljene nauke koje su opet citirale same sebe i naravno ljude koji su ih stvarali. I tako smo došli u situacuju da paori citiraju paore, pijanci pijance, akademici akademike, pesnici pesnike, profesori profesore, istoričari istoričare, političari političare, i sve tako redom i u krug. Stiče se utisak da što se više citira, čovek izgleda pametniji.
Moram da priznam da i sam godinama nisam bio otporan na citate. Koristio sam ih svuda i na svakom mestu, sve dok se u meni nisu pomešali svi citati tako da govoreći više nisam znao gde i kad sam šta od koga pokupio. Videviši tu strašnu zbrku u glavi, uplašio sam se i odlučio da manje citiram, a da više izmišljam.
