Poštovani
čitaoče,
Na prvom sastanku žirija koji se radio u sastavu: Simon Grabovac, predsednik, Franja Petrinović, Miloš Latinović, Goran Ibrajter i moja malenkost, drugi članovi su, dok ja još nisam izneo svoj predlog, već predložili Grupu Poeziranje za nagradu. Shvatio sam da smo dobili favorite koji su svojim, pre svega odličnim pesmama, a ujedno i svojom mladošću, privukli pažnju svih članova žirija i poneli nagradu, objavljivanje knjige, u konkurenciji od 460 autora iz 18 zemalja sveta.
Članovi Grupe su nam potvrdili veru da poezija ipak traje u onom svom uzvišenom smislu i ojačali nadu da će trajati i u vremenu budućem. Takođe, pokazali su nam kako je poezija spojila preko jedne društvene mreže mlade autore sa politički trusnih područja bivše nam zajedničke države i uverili nas da pesnička reč zaista ne poznaje granice.
Kada
sam pregledajući tekstove pristigle na konkurs Četvrtog Evropskog Fejsbuk
pesničkog festivala, koji organizuje Banatski kulturni centar u saradnji sa
Novosadskim sajmom, naišao sam na pesme mlade pesničke fejsbuk grupe, koja nosi
tako simpatičan naziv Poeziranje,
na trenutak sam bio zatečen i prijatno iznenađen samom idejom da su pesnici
odlučili da zajednički nastupe na Festivalu.
Pod
imenom Grupa Poeziranje,
prijavili su se sledeći autori: Srđan
Knjeginjić (Prijedor), Dženita Suljkanović (Tuzla Beograd ), Dejan Popović
(Podgorica), Jelena Vidić (Beograd ), Igor Varga (Novi
Sad/Herceg Novi ), Jelena Blanuša (Kikinda),
Dalibor Starčević (Doboj), Ivana Šafradin (Vitez, BiH), Mladen Stojadinović
(Paraćin), Nataša Nikolić (Novi
Sad Sarajevo
Znao
sam da su se pesnici kroz istoriju poezije i književnosti udruživali u pesničke
grupe da afirmišu zajedničkim nastupom svoju poetiku i svoje umetničke koncepte
za koje su se zalagali. Takvi vidovi udruživanja su naročito bili interesantni
u vremenu dvadesetih godina prošlog veka kad se dešavala avangardna revolucija
u umetnosti uopšte, koja je želela da menja kako način na koji su se umetnička
dela stvarala, to jest dotadašnju umetničku praksu, tako i svet oko sebe.
Posle
čitanja pesama koje su mi se učinile interesantnim i vrednim pažnje, otvorio
sam stranicu Grupe Poeziranje
i tamo našao, u informacijama, da su oformljeni decembra 2012. godine, a
pročitao sam i sledeći tekst:
„Kao
odgovor na potrebu neafirmisanih autora za prostorom za kazivanje svoje poezije
i proze, ali još više za prostorom na kom će se naći neko da ih istinski i
pročita, formirana je grupa Poeziranje.
Sve što je bilo za to potrebno je mali kutak na velikoj društvenoj mreži –
Fejsbuku. Međutim, malo mesto poraslo je i obogatilo se dolaskom velikog broja
talentovanih autora. Za nešto više od godinu dana okupili smo više od četiri
stotine članova, od kojih bar pedeset aktivno piše. Trideset i tri najaktivnija
kreirala su zbirku Poeziranje,
prvo štampano izdanje naše poezije.
Zbirka
Poeziranje
nastala je gotovo slučajno, kao i sama grupa, iako je mnogo ranije stvarana u
glavama većine autora: entuzijastično i prećutno. Od onog momenta kada smo to
izgovorili do štampanja same zbirke, prošlo je mesec dana. I svi smo u nju
uložili mnogo više od samih pesama i crteža. I svi smo pesmama rekli mnogo više
o sebi nego što bismo to uspeli biografijama.
Pred
Vama stoje naše pesme. Ne shvatajte ih olako, jer su one deo nâs samih. Ne
analizirajte ih preko mere, jer ćete razotkriti nâs. Ono šta mi želimo jeste da
ih osetite, a poneku, možda, i da upamtite. Čitanjem svake nove pesme činite
jačom našu nadu u svrsishodnost poezije. Pažljivim iščitavanjem dela svakog
autora dajete mu njegovo mesto na ovoj smislom osiromašenoj planeti. A sâmo to
što čitate naše pesme, to govori da je poezija još uvek živa. Ukoliko ne
poznajete nijednog od autora, onda je poezija možda življa nego ikad. Na kraju,
ono zbog čega ove pesme postoje je da biste ih Vi čitali i pronašli deliće sebe
u njima. Neki možda pronađu i Sebe. Neka ovi stihovi budu Vaše lično traganje“.
A
u potpisu ovog teksta na njihovoj stranici stoji: Urednici.
Na prvom sastanku žirija koji se radio u sastavu: Simon Grabovac, predsednik, Franja Petrinović, Miloš Latinović, Goran Ibrajter i moja malenkost, drugi članovi su, dok ja još nisam izneo svoj predlog, već predložili Grupu Poeziranje za nagradu. Shvatio sam da smo dobili favorite koji su svojim, pre svega odličnim pesmama, a ujedno i svojom mladošću, privukli pažnju svih članova žirija i poneli nagradu, objavljivanje knjige, u konkurenciji od 460 autora iz 18 zemalja sveta.
Članovi Grupe su nam potvrdili veru da poezija ipak traje u onom svom uzvišenom smislu i ojačali nadu da će trajati i u vremenu budućem. Takođe, pokazali su nam kako je poezija spojila preko jedne društvene mreže mlade autore sa politički trusnih područja bivše nam zajedničke države i uverili nas da pesnička reč zaista ne poznaje granice.
U
to ime, još jednom čestitam pobedničkoj Grupi Poeziranje na postignutom rezultatu i na
njihovoj drugoj po redu objavljenoj zajedničkoj knjizi.
