Reči su trošna stvorenja

Sama u hladnim sobama
treperiš nedeljom
kao oblačak dima
moje nedopušene cigarete
Pratiš mislima
moju žrtvu
nesebičnu
do bola drugima
Žao ti
kako mi duša tiho cvili
zarobljena u magnetu
vanuma i jezika
Reči su trošna
i krhka stvorenja
Ne maze ni dušu ni telo
govoriš tiho sebi
u mraku
pred ogledalom
A želela si danas
da mi svaku boru na licu
pojedinačno pomiluješ
Prizivaš u sećanju
dan kad srešćemo se
kad intima tela
doneće smiraj
za umorne i ranjene
duše