Svako ima svog davitelja, a moj je nezamenljiv. Uvek se pojavi kao iskušenje mog strpljenja kad ga odjebu i oni koji su bili najuporniji u slušanju njegovih opsenarskih nevažnosti. Priča o stvarima koje niko ne želi da sluša. Gleda te pravo u oči beči se i hipnotiše. Veruje da ga slušaš i kad ćutiš. Uporno podučava i objašnjava ono što je čuo na ulici, pročitao u novinama ili gledao na televiziji. Sa njim uvek ulaziš u beskrajni krug ponavljanja jedne te iste teme sa različitim varijacijama. A tema svih tema je on i samo on.
Da li bih ga menjao, ne nikako, jer sa ovim bar znam na čemu sam.
