Ne bavim se u svakodnevnom životu društvenom praksom i drugima, mada me stvarnost sve češće povuče za rukav i usmeri mi pogled na političke neravnine koje se na pozornici u mome okruženju dešavaju.
Odustao sam od praktičnog angažmana u svim dnevnim politikama zgađen nemoralom i konvertizmom koji ona sa sobom nosi. To što ne pripadam nigde i nikome svakako ima svoju cenu. Pa čak i moja uključenost u razna esnafska društva je samo statiranje i kibicovanje onih koji na svaki način žele da rade za opšte dobro, a ustvari manipulišu za svoju korist. Tu sam prisutan samo koliko moram, ako uopšte moram.
Nikada se nisam osećao dobro ni u jednoj grupi, ni u jednom timu. Timovi su uvek ti koji su nosili pobede. Ja nisam timski igrač. Ja sam samo solista koji je svojim stvralaštvom upućen na istraživanje i prevaldavanje vlastitih nesavršenstava i da onim što stvori i objavi protestuje u svetu sveopšteg besmisla.
