Radovan Vlahović
je prilikom prekucavanja
rukopisa iz beležnica
novozenitista
već nakon nekoliko dana
intenzivnog rada
trudeći se da doslovno
prekuca ono što su
pisali: Žigosani, Lena
Šveps, Vita i Riđobradi
shvatio da su oni
nevezano jedan od
drugog pisali jedan
deo svojih unutrašnjih
biografija duše u stihovima
Novozenitisti su pišući
odbacili sva književna pravila
Slušali su isključivo
diktate svojih srca
A kad ih je Vlahović
pogledao kao celovit tekst
shvatio je da su oni postali
novozenitistički ep u stihovima
U početku mu ništa
nije bilo jasno
Ali kad su se kockice složile
desilo se otkrovenje
kakvom se ni sam
Radovan Vlahović mada sklon
raznoraznim književnim inovacijama
u tekstu nije nadao
Shvatio je: od novozenitista je
u svome životu i stvaralaštvu mnogo
naučio, a verovao je
ponesen pozitivnim mislima
da će naučiti još mnogo toga
Ali o tome Radovan Vlahović
nikada neće govoriti javno
On je sigurno imao
razloge za prećutkivanje
tako važne stvari u svom
stvaralaštvu
ali o njima nije nikada
i ni pred kim govorio
stideo se čak i sebi to da prizna
A rukopisi su mu stizali
i gotovo svakog jutra je
nalazio nove i nove tekstove
koji su ličili na pesme
a ujedno i na priče
koje je on uredno i činovnički
prekucavao i objavljivao
na svome blogu
Ep o novozenitistima se pisao
prosto sam od sebe
po nekom unutrašnjem
diktatu čuda koje je svuda oko nas
a mi ne umemo da ga
prepoznamo
Mnogo godina docnije
Vlahović će shvatiti da je u pitanju
paranormalna pojava
i da se ep o novozuenitistima piše
u dvanaest ruku a da je on samo
izvršilac testamenta
i njihove duhovne zaostavštine
što mu je ponekad stvaralo
velike glavobolje
Ali ko će razmišljati o tome
Jer jer čitav život je ponekad
jedna velika glavobolja
je prilikom prekucavanja
rukopisa iz beležnica
novozenitista
već nakon nekoliko dana
intenzivnog rada
trudeći se da doslovno
prekuca ono što su
pisali: Žigosani, Lena
Šveps, Vita i Riđobradi
shvatio da su oni
nevezano jedan od
drugog pisali jedan
deo svojih unutrašnjih
biografija duše u stihovima
Novozenitisti su pišući
odbacili sva književna pravila
Slušali su isključivo
diktate svojih srca
A kad ih je Vlahović
pogledao kao celovit tekst
shvatio je da su oni postali
novozenitistički ep u stihovima
U početku mu ništa
nije bilo jasno
Ali kad su se kockice složile
desilo se otkrovenje
kakvom se ni sam
Radovan Vlahović mada sklon
raznoraznim književnim inovacijama
u tekstu nije nadao
Shvatio je: od novozenitista je
u svome životu i stvaralaštvu mnogo
naučio, a verovao je
ponesen pozitivnim mislima
da će naučiti još mnogo toga
Ali o tome Radovan Vlahović
nikada neće govoriti javno
On je sigurno imao
razloge za prećutkivanje
tako važne stvari u svom
stvaralaštvu
ali o njima nije nikada
i ni pred kim govorio
stideo se čak i sebi to da prizna
A rukopisi su mu stizali
i gotovo svakog jutra je
nalazio nove i nove tekstove
koji su ličili na pesme
a ujedno i na priče
koje je on uredno i činovnički
prekucavao i objavljivao
na svome blogu
Ep o novozenitistima se pisao
prosto sam od sebe
po nekom unutrašnjem
diktatu čuda koje je svuda oko nas
a mi ne umemo da ga
prepoznamo
Mnogo godina docnije
Vlahović će shvatiti da je u pitanju
paranormalna pojava
i da se ep o novozuenitistima piše
u dvanaest ruku a da je on samo
izvršilac testamenta
i njihove duhovne zaostavštine
što mu je ponekad stvaralo
velike glavobolje
Ali ko će razmišljati o tome
Jer jer čitav život je ponekad
jedna velika glavobolja
