Blagodat Svetog Save se po prvi put na mene slila kad sam na njegov dan prvi put recitovo u hramu Svetog Arhanđela Gavrila sa nepunih pet godina. Bio je to prvi javni nastup kad sam osetio ogromnu snagu i kad sam osetio da mi rastu krila da mogu da poletim. Bilo je to uz njegovu pomoć.
Potom sam kao mlad čovek na njegov dan jašući u osamdesetim godinama sa krušedolskim momcima konja krušedolskog manastira sa srpskim barjakom u rukama shvatio da uprkos zabranama i represiji ondašnjih vlasti sa njegovim imenom u srcu niko mi od njih ne može ništa jer sam postao duh koji se ne može zatvoriti jer je u meni njegova blagodat.
Prošlog meseca na hodočašću u Bogorodičininom vrtu na Svetoj Gori kod njegovog skita koji se zove Paterica gde se čuvao njen štap i njegova biblioteka i gde je on boravio pre osam vekova kad sam osetio slabost i nemoć da dalje hodam ukazao mi je na moj štap i ja sam preporođen uzevši ga u ruke poput iskusnog planinara nastavio pešačenje.
Povelju koju sam sa njegovim imenom primio shvatam kao iskrenu želju onih koji me darivaju da ostanem na njegovom putu.
