Javlja mi se sinoć mejlom banatska nemica iz Amerike Luiza lang Oven i pita "jer slobodno korinđati", slobodno je draga moja Luiza, slobodno odgovorim joj. A u meni se probudi sećanje na sve božiće koje sam dočekivao i ispraćao o poslednjih više od pola veka. Probudi mi se sećanje na moje najbliže koji više nisu samnom i raznežim se onako dečiji prostodužno i nujno. A onda pomislim kako je tek Luizi koja je rođena 23 godine pre mene i setim se njenim priča o tome kako je kao mala devojčica u Ostoićevu išla sa majkom kod svojih komšija Srba da korinđa i još mi je govorila da joj se tada činilo da joj se činilo da u obredima božićnim i običajima da je kod naših pravoslavnih srba osećala da ima više boga.Već mogu da zamislim kako je to izgledalo...........
