***
Jednom smo pili čaj u kafeu Moskva,
On i ja.
I pričali smo o kniževnosti.
Bio je topao novembarski dan,
i nosila sam tanku i usku sivu haljinu.
Naši novembri trajali su daleko jedni od drugih,
a oboje smo već bili spirili poveliki broj jeseni.
Pominjao je Basaru, sećam se.
Ja sam pričala o današnjm klincima
koje ne zanima srpska tradicija.
Uz čaj sa rumom.
I čaj bez ruma.
Da je život drugačije promešao karte,
možda bismo zajedno pili jogurt.
Ujutru, uz doručak.
I pričali o računima za grejanje.
A uveče bismo se grejali golim telima,
i toplim mislima na zajdničku starost.
Ipak, sedeli smo u kafeu Moskva
i pričali o književnosti.
On i ja.
Dva profesora koji naizmenično uzimaju reč.
Dva profesora i dva čaja.
Moj je bio sa rumom.
Jednom smo pili čaj u kafeu Moskva,
On i ja.
I pričali smo o kniževnosti.
Bio je topao novembarski dan,
i nosila sam tanku i usku sivu haljinu.
Naši novembri trajali su daleko jedni od drugih,
a oboje smo već bili spirili poveliki broj jeseni.
Pominjao je Basaru, sećam se.
Ja sam pričala o današnjm klincima
koje ne zanima srpska tradicija.
Uz čaj sa rumom.
I čaj bez ruma.
Da je život drugačije promešao karte,
možda bismo zajedno pili jogurt.
Ujutru, uz doručak.
I pričali o računima za grejanje.
A uveče bismo se grejali golim telima,
i toplim mislima na zajdničku starost.
Ipak, sedeli smo u kafeu Moskva
i pričali o književnosti.
On i ja.
Dva profesora koji naizmenično uzimaju reč.
Dva profesora i dva čaja.
Moj je bio sa rumom.
Pominjali smo Pekića, čini mi se.
I možda knjaza Rjepnina.
A ja sam rekla da su se današnji klinci
amerikanizovali.
I da ih ne zanimaju narodni običaji.
Profesorska posla...
A možda bi želeo nešto drugo da mi kaže,
da nije bio odavno tuđ.
Možda bih mu pričala o ljubavi,
da nije bio srećan.
Da je sudbina drugačije promešala karte,
možda ne bismo pričali o ljubavi
u ovo novembarsko veče.
Možda bismo vodili ljubav,
do gustog i memljivog novembarskog jutra.
Ovaj novembar bio je gotovo vreo.
I ne znam da li me je poželeo
dok sam sedela u tankoj i uskoj jesenjoj haljini,
i bog zna zašto, pila čaj sa rumom
po tako toplom danu.
Razgovarali smo kao dva ozbiljna i stroga
profesora.
Držali reč ex catedra.
Sve nešto o nihilizmu i cinizmu,
i da je knjiga jedne modne blogerke
najprodavanija
na ovogodišnjem Sajmu.
A ja sam pričala kako se današnji klinci
smeju smernosti neveste
Milića barjaktara.
To veče kada smo
prvi i poslednji put
sedeli sami u kafeu Moskva
i dovršavali svako svoj čaj,
jedan sa rumom,
a drugi bez ruma.
A onda smo se nespretno rukovali.
I svako je otišao na svoju stranu.
On, taksijem, natrag u svoj život.
Ja sam, peške,
u jebeno lepim, crnim cipelama na štiklu,
otišla nekud...
Dođavola!
Iz knjige VIŠEGLASJE: Zbornik odabranih pesama 7. Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala
I možda knjaza Rjepnina.
A ja sam rekla da su se današnji klinci
amerikanizovali.
I da ih ne zanimaju narodni običaji.
Profesorska posla...
A možda bi želeo nešto drugo da mi kaže,
da nije bio odavno tuđ.
Možda bih mu pričala o ljubavi,
da nije bio srećan.
Da je sudbina drugačije promešala karte,
možda ne bismo pričali o ljubavi
u ovo novembarsko veče.
Možda bismo vodili ljubav,
do gustog i memljivog novembarskog jutra.
Ovaj novembar bio je gotovo vreo.
I ne znam da li me je poželeo
dok sam sedela u tankoj i uskoj jesenjoj haljini,
i bog zna zašto, pila čaj sa rumom
po tako toplom danu.
Razgovarali smo kao dva ozbiljna i stroga
profesora.
Držali reč ex catedra.
Sve nešto o nihilizmu i cinizmu,
i da je knjiga jedne modne blogerke
najprodavanija
na ovogodišnjem Sajmu.
A ja sam pričala kako se današnji klinci
smeju smernosti neveste
Milića barjaktara.
To veče kada smo
prvi i poslednji put
sedeli sami u kafeu Moskva
i dovršavali svako svoj čaj,
jedan sa rumom,
a drugi bez ruma.
A onda smo se nespretno rukovali.
I svako je otišao na svoju stranu.
On, taksijem, natrag u svoj život.
Ja sam, peške,
u jebeno lepim, crnim cipelama na štiklu,
otišla nekud...
Dođavola!
Iz knjige VIŠEGLASJE: Zbornik odabranih pesama 7. Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala
Više o knjizi:
