Poslednja pesma za dragu
Kada sam te sreo, sneg je prekrio osećanja,
prošlost i budućnost i sve moje.
Predeli su bili spaljeni a ja sam slušao
priče svoje majke o praznini.
Nisam verovao ni u šta, dok te prve noći
nisam poljubio, za mene se sve raspadalo.
Sledećeg jutra sam se užasavao pomisli
da te drugi dodirne.
Osećao bih se kao pokradeno dete,
ali potom se čuda dogode.
Ne znam zašto se to dešava, ali znam da
gorim, drhtim.
Telo i duša na pragu bola spoznaju da
voleo sam sve na tebi, Draga, tvoj
miris, tvoj hod, tvoje usnice,
tvoje bokove, kako se kreću, osmeh,
pogled koji si mi uzvraćala onda kada
smo vodili ljubav.
Voleo sam male stvari:
način na koji prekrstiš noge,
pališ cigaretu.
Previše za umorno srce
a darovala si mi trenutke sreće.
Nikad pre nisam verovao u njih,
da je dobro tako kako je
ovaj svet i sve ovo vreme
jednog dana
u ovoj poslednjoj pesmi koju ću ti
poslati
pre nego utonem u tamu,
ili svetlost ‒
znam štaće biti moje poslednje misli.
Više o knjizi:
