7
Nadmeno je i
gordo srce moje
ponosno se, pred
ogledalom oholosti,
diči pred sobom,
kad kuca s tobom:
tromo je
i lijeno
za doći
u svijet
hromo
i sneno
kao po noći
suncokret
dok se polako
okreće
za tobom
ljubomorno je
srce moje
i ja zavidno
hitam
da smaknem sve
što remeti mu
ritam
kad kuca s tobom
gnjevno je i
srdno srce moje
ljutito kao
dijete
kad se iz sna
prene,
mrzi kao zlobnik
kad na se bijes
kao plašt odjene
nepozvan na ples
svakog tvog
otkucaja
koji nije za
mene
proždrljivo je
srce
i s njim svi
sisaji moji
poput bebe što
doji
kao da se boji
da će biti
utaženo,
zasićeno i
umireno,
prebogato tvojim
bićem
i nazdravi tobom
kao s pićem
da te popije
pa se opet
nedovoljno opije
razvratno je
srce moje tvojim, i traži
u dahu, u
nasladi da ga zoveš svojim ‒ kaži,
zaneseno je srce
u crnilu bludnom
požudom što će
srasti
u stanju
polubudnom
s ponudom,
porcijom strasti
nezasitnom, ali
ću je krasti,
i krasti...
škrto je i
pohlepno srce moje
kao gramzivi
starac bez zubi
osmijeh tvoj
progutalo je
u zalogaju,
lakomo
ali, ti ga ljubi
pohlepno je srce
moje,
ono za se uzima
sve tvoje boje
ono halapljivo
grabi
sve što je
tvoje
Iz knjige VIŠEGLASJE: Zbornik odabranih pesama 8. Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala
Više o knjizi:
