Simo Golubović je pesnik poreklom iz Hercegovine a nastanjen u Subotici čiji rukopis za knjigu pesama, poštovani prijatelji, za vas danas sa zadovoljstvom iščitavam.
"Pesnici su čuđenje u svetu" zapisao je nakada davno Antun Branko Šimić a ja ću tome dodati pesnici su čuđenje i sebi samima a pogotovu kad iz njih krene vulkanska lava jezika i kad oni nezaustavljivo puštaju vlastitu jezičku zaumnost, kako je to govorio Šklovski, da izađe na svetlo dana, pribeleži se, a potom materijalizuje u knjizi. Simo Golubović je u knjizi Pesnikova mantra koristio poznati pesnički obrazac nabrajanja, ali je pustio svoje nesveno da radi za onaj svesni deo njegovog pesničkog bića i tako se njegov pesnički subjekt našao očuđen na razne načine, pevljiv i jezgrovit u ovim pesmama, koje odišu veselošću, igrom, svežinom i optimizmom. Pesnik Simo Golubović je pustio jezički kljuk iz sebe i pustio da se poetika, metrika i stilistika ovih pesama iskazuju iz sadržaja koji često ni sam pesnik unapred ne osmišlja već asocijacije bujaju iz njegovog podsvesnog i tako nastaje poezija koja je pred tobom, poštovani čitaoče, poezija koja je smela u svojoj ličnoj pesničkoj inovaciji, koja je oslobođena istrošenih pesničkih slika koje srećemo, a takođe, i oslobođena patetike koja u savremenom pesništvu, koje nastaje oslobođeno akademizma često na društvenim mrežama, u velikoj meri smeta savremenoj poeziji.
Simo Golubović je pesnik koji je svoju poetiku i svoju pesničku ličnost u najboljoj meri izvlačio na čistac iz svog narodnog dela svečovečanskog bića pesnika.Knjiga koja je pred vama se može veoma visoko oceniti u skladu sa vrednostima koje ona nudi ali nam isto tako i daje šansu da krenemo Siminim putem da odvajmao u nama samima po sistemu Mača u ruci nesvesnog tekst od konteksta.
Književni postupak Sime Golubovića u knjizi Pesnikova mantra me seća na nadrealistički postupak pisanja pesama kao automatskog diktata, ali za razliku od njih Sima nam u isti postupak unosi raskoš i bogatstvo našeg jezika sa mnoštvom novih i do sada ne rabljenih reči koje nam potvrđuju pravilo da je svakao književno i pesničko delo pre svega jezičko umetničko delo kako su nekada govorili strukturalisti.
Čitajte Simu Golubovića, svežeg, novog i u ovoj knjizi posve neponovljivljivog.
.
