Najteže mi je kad se probudim i kad pokušam sabrati sva traganja koja je učinio moj duh prosto otrgnut od tela u želji da te ponovo sretne, da te prepozna i nazre neki trag kojim bi mi se kazala ponovo. I nisam nemiran i nisam nezadovoljan, jer shvatio sam da čitav moj snevani život i nije ništa drugo do pokušaj ponovne komunikacije sa tobom. Pokušaj da se dorekne ono što u stvarnosti nismo uspeli. Potraga moja nije opsesija neurotičnog čoveka koji se brani snom; ona je postala stalna potreba duše da se vine u vanvremeno i večno otkrivanje tvog lika u predelima, prostorima, na ljudima i u knjigama. Kad pod impresijom sna pokušam zaviriti u svoje srce, kad uvek iznova isproveravam emocije koje su se godinama taložile u njemu, shvatim da se sve one ulivaju u jednu, u samo jednu emociju koja se tvojim imenom kazuje.
