Радован Влаховић, познати књижевник и књижевни посленик, човек велике посвећености литератури и култури, своју поетику дуго изграђује на начелима уметничке лепоте, верујући, као и Достојевски, да она може спасити свет. У том чврстом, стаменом уверењу, снагом велике воље и радом, он истрајава на банатској културној ветрометини, не штедећи себе зарад књижевности и афирмације њених вредности. Широк је дијапазон његових стваралачких и креативних интересовања, а то је велико умеће. Оснивач сијасет фестивала, трибина, симпозијума, манифестација, он несебично ствара добри дух поезије. Посебно истичем његову Фејсбук активност. Влаховић је међу првима и на време схватио, препознао значај друштвених мрежа и колико су оне битне данас за поезију. Перо Зубац је рекао да је интернет спасао поезију. И без обзира на различите погледе и мишљења, и поред тога што ту има мегаломаније, површности, превише буке, некритичности, читаоци широм света у могућности су да се упознају са врхунским песничким дометима, како домаће, тако и светске књижевности. Али да се вратим на тему, рецензију рукописа песама Радована Влаховића под називом Бдење над смислом. Платон је рекао: Велики песник, стварно велики песник, најмање је поетична особа: живи поезију о којој се не може писати. Па ипак, ја се усуђујем да дам своје мишљење о поетици Радована Влаховића, наравно на свој начин и са своје тачке посматрања и сагледавања. Усуђујем се да наставим да промишљам о поезији, а посебно о Влаховићевој, зато што ми је управо Платон речима Поезија је ближа истини него историја отворио видике. Зашто наводим ове Платонове речи? Радован Влаховић је песник лирског сензибилитета који, попут холандских сликара, суптилним стиховима осликава банатску равницу, пејзаже у магли, бескрајну даљину из које извире сунце. А то сунце је смисао у његовој поезији, јер обасјава душу. Може се рећи, без обзира на одређену занесеност и опчињеност лепотом живота, Влаховић пева реалистички. У песмама Влаховићевим осећа се љубав према завичајним топонимима, верно бележи културно наслеђе. Песме Радована Влаховића изражене су слободним стихом. Он неспутано пише о личним недоумицама, не либећи се да о томе отворено говори, изражавајући при том сумњу у сазнајност песничке тајне и света који нас окружује. То његовој поезији даје филозофску димензију. Мање познати запис Бранка Миљковића у једној његово школској свесци: Поезију сам почео да пишем из страха (реченица о којој може да се напише читава студија), можда даје кључ за решавање енигми песничког стварања. Влаховић је такође забринут над судбином песме и над судбином света. Наслов његове песничке збирке није случајан, он бди над смислом: Да бдењем над смислом као пастир чувам чезнутљиве варке љубави И тако искупим се трајно преображен визијама савршенством молитве Творац свемира за божански траг свеопштег (Бдење над смислом) Песнички језик који Влаховић користи близак је читаоцима, боље рећи, поклоницима поезије. Јасноћа метафорике и стихови пуни љубави довољно су иманентни и зато није тешко волети песника Радована, како и сам истиче у својој песми, наглашавајући у самом наслову. Песник је свестан своје песничке судбине, има свест о песми. И кад кад вам је свега ама баш свега доста 106 │ Радован Влаховић свратите до мог блога тамо вас чекају ваше речи што крепе и хране душу написану мојом руком... (Мене није тешко волети) Радован Влаховић кеноовски варира тему Прометејеве песничке љубави, ватру коју песник даље људима како би их грејала у временима зебње или очаравала сјајем. У овом времену, када мало има љубави и истинске поезије, таква жртва делује мазохистички. Па ипак, сада и увек, само истинске вредности трају јер нема велике поезије без жртве, пожртвовања. Тебе је заиста лако волети и држати као кућног љубимца Међу псећим сортама ти си култивисани авлијанер о ком нису снимали филмове нити су писали књиге (Кућни љубимац) У овим стиховима песник не крије своју верност поезији, којој верно, мисионарски, служи, али слободнога ума. Чини то трпељиво, стрпљиво, како то чине само посвећени. Треба свакако, обавезно, истаћи побожност у поезији Радована Влаховића. Песник се на непосредан начин обраћа Господу, молитвено и искрено, јер пут ка Богу је истина. Власта Младеновић
