Dušan Vasiljević, povodom mog romana "Ljuba".

Potomak sam porodice Vasiljevic u kojoj su posle rata oduzeli deo porodicne imovivine i ubili dedidnog rodjenog brata za vreme onoog rata ciji se grob do dan danas ne zna dosla je neka sloboda zlatna gore i same okupacije, jer covek umire dva put jednom kad mora a drugi put kad nece

Radoslava Gavrilov

Ja sam potomak čoveka kome je od 1946, zaključno sa 1949 po Vr. I / 143/1949 g sve konfiskovano, ne zna čovek da l je strašnije ono. što su oni doživeli ili mi što čekamo da nam, se vrsti imlvina 80 g. Zvanično više od 10 g.
Achille Fontanelli
 
Надасве је трагично какве страхоте је црвена кољачка гамад приређивала људима који су били самостални и способни, домаћини, радни људи који су у међуратном периоду вукли овај народ напред у цивилизацију као волови! Али најстрашније је то што размажена дечурлија осме офанзиве и дан данас влада, и увелико уденује со на рану "кулацима" тиме што више од милион хектара наше отете земље, на хиљаде локала и станова и на десетине фабрика (физички пренесених у Словенију и Ендехазију!) уместо да нам врате дају у бесцење, што удбашким пудлицама као што су Матијевић, Пецони, Мишковић, што Арапима, Рио Тинту и осталој белосветској гамади... Жалосно је овако говорити о сопственом народу, али народи којима се модернија историја своди на циклус отимачина и распродаје отетог ради одржавања овакве или онакве камариле на власти, неминовно хрле на СМЕТИЛИШТЕ ИСТОРИЈЕ. Толико о томе, и вечна слава Великомученицима! ☦️