Veru Nedin kao slikarku pratim više od četvrt stoleća i uvek mi se čini drugačijom, lepšom i interesantnijom. Bilo da je radila ulja na platnu, ili je slikala špahtlom, ili je to bio akril, ili pak akvarel, kao jedna od težih slikarskih tehnika, Vera je uvek bila na visini zadatka. Njene slike i njena vrednoća i radišnost su nadaleko poznate. Iz tog razloga su je i pozivali na kolonije, a ona je na desetine svojih slika ostavljala organizatorima istih u čitavom regionu. Teme kojima se Vera na svojim slikama bavila su, kroz poslednje godine, uglavnom temati, kao ciklusi poetskih impulsa jedne nemirne i umetnošću ustalasale duše.
Izložba akvarela Vere Nedin, koja je pred nama, vezana je za aktuelni trenutak kulturnog nasleđa i nebrige o istom, a u pitanju su "Dvorci u Vojvodini". U zemljama Evropske unije, ne samo zapadnim, već i u Slovačkoj, Češkoj i drugim svi dvorci, koji su u prethodnim vekovima građeni kao otpor prolaznosti i graditeljski poduhvati, su reparirani i revitalizovani. Dok je kod nas jedno takvo bogatstvo prepušteno urušavanju i zubu vremena. Pastelne boje i nežnost kojima Vera oslikava ove akvarele, sa puno empatije i ljubavi, teraju nas da se iznova zaljubimo u te lepotice od građevina, a i da se dobro zamislimo kuda mi to idemo u ovom vremenu što nam se nudi kao jedno od najboljih i najnaprednijih do sada.
DVORCI IMAJU DUŠU i oni nam pričaju priče na Verinim akvarelima. Oni govore o vremenima kad se na njima odvijao život prepun valcera, raskošnih haljina, kavljera. Dvorci nam pričaju o nekadašnjim radostima, ljubavima, ali i o estetskom i arhitektonskom mejnstrimu onoga vremena kad se o svakoj arkadi vodilo računa. Za razliku od današnje arhikteture koja je uniformna i kolektivistička, ovi dvorci oslikavaju individualnost i uzvišenu lepotu koju je svaka od porodica koja ih je podizala, kroz građevine, želela da iskaže svetu, i negujući tu lepotu da nam ih ostavi u nasleđe da bi u vremenu sadašnjem nebrigom one bile prepuštene da propadaju. Vera nam ovom izložbom kazuje da kroz njene akvarele iste te velelepne građevine i danas zrače i svetle i raduju nas svojim prizorima dok ih gledamo ali nas i opominju da ih poštujemo kako danas tako i u vremenima koja dolaze.
