Život me je naučio da strepim od same pomisli na kolektivna ludila u koja ulaze ljudi u borbi za prevlast određenih političkih ideja.I zato tražim uporište u nadi da će racionalnost ipak prevaldati da će se sve dobro završiti.Uporan sam u ideji da moje stvaralaštvo provedem između kiša vulgarnosti da se bar ono ne zaprlja trivijalnostima koje svakodnevno postaje sve besprizornija i opasnija po duhovno zdravlje. Ako me ipak po nečem budu pamtile buduće gneracije neka to bude po nedostatku gordosti da se upustim u utakmice gde razularena gomila kliče i veruje vođama, gde se identitet posuđuje grupi koja u ime političkih ideala vodi rat sa drugom grupom sve zarad moći i trijumfa čoveka nad čovekom.