Probudio me je njegov suvi pušački kašalj, a baš sam spavao onim zdravim snom kad se i telo i duša odmaraju.Ustao sam sa kreveta i pogledao, kad ono moj dvojnik, pred kućom na ulici kašlje i pljuje onako starački, i još mu je desna ruka bila na grudima, a levom se pridržavao za zid.Nije mi se svidelo to što on radi, a već duže vremena smo u svađi, u nekoj tihoj i potmuloj oprečnosti gde se svakodnevno nosimo kao u narodnoj pesmi što kaže;nosili se celi dan do podne, i teško da se jasno može reći ko u tome rvanju izlazi kao pobednik.Pišući u ranijem periodu mog života opisivao sam dvojnike mojih junaka kako u romanima tako i u pričama.I kroz sve godine retko sam se bavio mojim istokrvcem koji se veoma često odmetne od mene i radi sve kako mu volja, i ne samo to sklon je da sva moja pregnuća potre jednim potezom.Ali ja se neću u ovoj belešci baviti velikim temama, gde se on kad god sam bio na putu da napravim neki rezulatat mešao i kvario sve i vraćao me na početnu poziciju, već ću se okrenuti običnim zdravstvenim problemima. On je strastan pušač i nikako mi ne uspeva da ga odviknem od cigareta i uputim u zdrav život. On ne samo da puši već prosto jede cigarete.A često je u pušenju ne umeren i onda u jutarnjim satima počne da se guši i dok ne iskašlje i ne ispljuje sav šlajm kojimu se prethodnog dana na plućima nakupio.Gledam ga kako se muči,a kad pokušam da mu pomognem on me odbija i tera od sebe.Vidim da se iscrpljuje i troši na potpuno nevažne strasti koje ne samo da ugrožavaju njega već i meni strašno škode. Kad pokušam da se borim sa njim on uvek nalazi razloge i opravdanja i prosto me omađija i oslabi mi volju za borbom, tako da ja odustanem od odvraćanja i prepustim mu se i gledam kako me vodi u propast. Gledam kako ga duvanski dim obuzima i kako ga truje i pošto delim ista pluća i mene truje i uništava svakoga dana sve više i jače.Ja sam ustvari veoma obziran čovek , i plašljiv, i ne spreman da se borim za svoje normalno zdravo stanje tela.Pustio sam da me on kao gospodar vodi i da me sve dublje uvlači u mreže trovanja, u lavirinte smrti. A ja se pred sobom pravdam obzirima koji su uglavnom bez pokrića, nastavljam prosto po inerciji prihvatam da me truje, urniše i uništava. Spremam se na svađu sa njim spremam se danima da mu se suprotstavim da mu ne samo stavim do znanja da mi smetaju njegove cigarete već i da ga preokrenem da mu zabranim da više to čini, da ga zaustavim. Sada sve jasnije i svesnije dok ga gledam povremeno kako se muči i kako mene muči u meni sazreva odluka i snaga da ću ga zaustaviti u tome da me uništava. Čak i po cenu da ga zarobim, da ga privežem lancima tako da su mu ruke zauzete i da mu ne dozvolim da dođe do cigareta. Da ga držim danima vezanoig, dok se ne prevaspita. Dok ne zaboravi na opojni miris za koji kažu da ima u sebi pethiljada otrova.I ne samo da se spremam to da učinim već ću to i da učinim jer na trenutke vidim ili on ili ja. Odlučio sam ipak ću biti ja, to je moja želja, ali kad ću biti ja.Kad evo on i ovog časa dimi li dimi.
