Druga knjiga prve novomiloševačke spisateljice Anđelke
Grujić pod nazivom Mali prosjak je
veliko i prijatno iznenađenje za sve one koji su je upoznali kao autora priča na
temu naše zavičajne starine i ne znajući da je ona više od trideset godina svoj
talenat brusila pišući poeziju.
Ova knjiga je sublimacija Anđelkinih dosadašnjih
pesničkih traganja, kako kad su u pitanju pesničke teme, tako i kad su u
pitanju forma i književni jezik.
Knjiga Mali
prosjak Anđelke Grujić je dugo brušeni dijamat koji ona, posle mnogo rada
na njoj i posle dugogodišnjeg zrenja u fioci, želi da podeli sa čitateljskom
publikom.
Knjiga od pedesetak pesama je samo lični autorkin
izbor iz mnogo većeg napisanog i neobjavljenog pesničkog opusa.
Već od prvih pesama u ovoj filigranski jezgrovitoj
knjizi, vidimo da se autorka ne odvaja od zavičajnih tema u želji da pesmom
domisli i doslika svu svoju unutrašnju opčinjenost njima. Zavičaj za Anđelku
Grujić nije samo toponimija i stvarnosno spoljašnje okruženje koje joj se
dešava, već je, naprotiv, ono stanje uzvišenog duha iz kog su se rodili naši
najveći književni umovi iz Banata poput: Dositeja Obradovića, Teodora
Pavlovića, Jovana Sterije Popovića, Đure Jakšića, Miloša Crnjanskog, Bogdana
Čiplića, Sime Cucića, Miroslava Antića... Ona u svojim pesmama, jezgrovitošću i
kratkom formom u slobodnom stihu, otkriva zavičajne pejsaže kao duhovne oblutke
kojima jasno i gotovo autentično oslikava predele vlastite duševne ponesenosti.
Anđelka i kad peva o ljubavi, čini to suptilno,
prefinjeno i ljubav ne doživljava kao novokomponovanu i površnu zavedenost žene,
već je doživljava religiozno i nadnaravno na način kako su to činile naše
pesnikinje iz vremena moderne gde je ljubav uvek nalazila svoje ovaploćenje u
vaskrslom Gospodu koji je i sam Ljubav.
Anđelka Grujić je pesnikinja koja se u opštoj dramtici
i teskobi običnog življenja kroz poeziju okreće i traži ono što je večno i
neprolazno kako bi prozaičnom životu dala uzvišeni i neponovljivi smisao, bar u
pesmi, ako je to već nemoguće u stvarnosti koja nas primitivizmom i
prostklucima iz dana u dan demantuje pri svakoj, pa makar i utopijskoj, pomisli
očovečenja iste. Pesma je izbor, terapija i lek, kako za pesnikinju, tako i nas
koji je čitamo.
Književnim postupkom oneobičavanja pesme, Anđelka
Grujić nam u knjizi Mali prosjak
otkriva savremenost svog književnog postupka, a pesmama poput one koja
nosi naziv Maskenbal pokazuje nam
svoje tragalaštvo za renesansnim uzorima koje je čitanjem promislila.
Pesnikinja je svoj zavičajni svet kroz ovu knjigu
pokušala da prevede na univerzalni plan i njeni stihovi se kotrljaju vasionom
kao klikeri po crnoj i dobro utabanoj banatskoj zemlji.
U ovom tekstu, namerno se ne bavim ni jednom pesmom
pojedinačno, jer verujem da će svaki čitalac naći onu koja se njemu najviše
dopada, već pokušavam da prenesem doživljaj koji je na mene ostavio rukopis knjige
Mali prosjak koji zaista fascinira posebnošću
pesničkog glasa Anđelke Grujić.
Radovan Vlahović
