To što biranim rečima pokušavam izraziti suštinu nemira koji mi potresaju dušu poslednjih dana samo je još jedan od mehanizama samoodbrane kojim se štitim od priliva često protivurečnih, tužnih, nesnosno onespokojavajućih i zaglupljujućih globalno zdravstveno, društveno - političkih informacija o dešavanjima kojima je putem medija zapljusnuta sa svih strana moja u običnoj svakodnevici udomljena ličnost..
Odlažem na stranu ovog jutra slike što ih je duša u noćnom previranju kao mutna voda izbacila na površinu sećanja. Dani pred Uskrs uvek inspirišu na preispitivanje i pokajanje. Doživljaji se lakše pamte u slikama, a kad poželimo, dovoljno je samo jedan klik u glavi pa da krene iz njih željeni film. Slike su kao amblemi doživljaja. Beležim ih da pomognem pamćenju. Potom od njih pravim priče tek da ostane neki trag da sam postojao.
Tod dana, stigla te blaga vest ženo, da rodićeš Bogu sina čovečijeg.Samotnika i patnika tetoviranog usudnim pismom da žrtvu će poneti, sebe u naručju kao jagnje krvniku dati, za iskupljenje greha drugih.Besmrtna radost i večiti bol obeležili su tvoje materinstvo.Obožena simbolom kultnim si postala ženo i matero Božija, od tada za navek, u molitvama narodnim oslobođena,vaznesena na prestolje, da moliš pomoć i oproštaj, za sud o živima i mrtvima od Tvorca vaseljene.
Sumorno popodne je.Iz polja ulicom ide čopor belih krava.Pokojni Mileš se vraća sa mulatovanja kući nakon tri dana.Prate ga svirci. Sreću se na Makse Sasinom čošku i krave uplašene zvukom harmonike pobegoše nazad na pašnjak. Tog popodneva sam ti pričao o Lepom Mariju,o nastavku romana.O drugom delu.Pa on je živ, vikala si.Vaskrsnuo je kao Lazar iz mrtvih. Da odgovorio sam,san nam uvek odgovara na upite stvarnosti,samo ga trebamo protumačiti.
Život vaskrsava
Na Veliku subotu
i Blagovestikad rođendan je
moje žene
Posadio sam
četiri oraha
Za peti još uvek
tražim zgodno
mesto
Na Uskrs
ujutro
sam ih zalio
A danas
obišao
da im se javim
Sunčano je
vetrovito
i prohladno
Trava buja
a drveće
pupi
Ptice se
nadpevavaju
remete tišinu
blagoslovenog
jutra
Moj unutrašnji
život vaskrsava
a to me snaži
i raduje
Noć je, sedim na štandu,a ljudi prolaze kao reka ispred mene. Izranjaš iz gomile preobražena u debelu babu sa zelenom maramom.Javljaš se kao kupac lepih i dopadljivih slika.Preporučuješ se poznavanjem istorije umetnosti , govoriš o nadrealnom i renesansnom na jednoj slici što me zapanjuje.A oko mene ljudi, sajam, muzika teška a lagana, mučna da kažem.Sa razlasa dopire prodorni glas ceremnijal majstora Noći muzeja.Budim se i vidim u pitanju je san koji je zapravo stvarnost.Neverovatno.
nismo uvek spremni da prihvatimo racionalno i ono što se dogodilo i ono što će se dogoditi. Veoma često nam događaji izmaknu kontroli i mi se nađemo u čudu zbunjeni i pomalo uplašeni prosto ustuknemo i sklonimo se u neku rupu ili bolje reći bunar kojih je naša duša puna i tamo ćutimo zgrčeni kako makovi kečevi i čekamo da se regenerišemo i osnažimo nekom novom mišlju i idejom kako bi mogli da nastavimo koliko toliko narmalno življenje .Događanja su u našem životu redovna i stalna, a po davanju značaja i prioriteta istim mi shvatamo njihovu važnost. .Stvarnost sačinjena od obične svakodnevice i pikantnih detalja koje često i ne izgovaramo, tera nas da budemo lickastiji nego što je primereno. A onda rešimo, bićemo spremni, pa šta bude neka bude.
Dugo vremena sam se ponosio zabludama a da i nisam bio svestan da one i nisu za hvalu i ponos.Verovao sam da događaje i život koje ja vidim i drugi vide na isti način. A to je bila greška. Drugi su često videli okolnosti i sama događanja u životu jasnije i racionalnije nego što sam to i sam shvatao.Tvrdoglavo sam se često držao svoje emocijom obojene ideje.Verovao sam da ljudi ne vide dobro , da ne razumeju, da mi se samo iz ko zna kog razloga protivureče.A onda se desilo otkriće koje boli ali i jača.Shvatio sam nemoguće, svi smo u pravu, i nasmejao se grohotom, sebi ponajpre sebi.
Čudna neka žena
Upoznali smo se na fejsu. Počeli komunikaciju onako usput. A onda je ona počela da se divi mojim tekstovima, da ih hvali i da ih veliča. Mene to malo plaši. Život me je naučio kad me neko sa oduševljenjem hvali i kad pokazuje velike znake ljubavi može se desiti da ne ispunim njegova očekivanja koja ponekad mogu biti i nerealna pa od oduševljenja isti pređe u osudu pa i u mržnju. A onda vam se desi da na pravdu Boga imate neprijatelje o kome niste ni sanjali. Dotična gospođa je uzela sebu u zadatak da se svakoga jutra brine o meni, da se materinsko-mentorski ubacuje u moju svakodnevicu kao po zadatku, kao da je plaćena za to da me provocira svojim izlivima oduševljenja. Nisam naviknut na takvu vrstu druženja. Ne prija mi da svakoga jutra nevažnim pitanjima narušavam trenutke svete samoće. Prekinuću tu priču, govorio sam sebi u bradu, ali je do dana danšnjeg nisam prekinuo.Mora da sam mnogo sujetan ili pak slab na ženski rod, a možda sam se i zaljubio pa mi to još niko nije javio..
Ostavila je muža decu kuću bolesne roditelje grad državu i krenula da pravi karijeru Objavila o svom trošku knjigu dve tri Učinila sebe važnom tako što je dobila vođu klubskog klana družeći se sa njegovom njemu dosadnom jektičavom ženom A onda je krenula da osvaja ostale članove lobija Fotkala se sa njima postavljajući slike na fejs da svi vide kako je ona važna kad se sa svima slika Ona je igrala svoju igru A pisci nisu shvatili da se ona samo poigrava njihovim sujetama ostvarujući svoj pakleni plan Uspeti po svaku cenu uspeti
ЂЕРАМ Р. Влаховићу Лиња се мотка ђерама У гркљану бунара К'о нога курјака у гвожђима Јаукне поцинкована кофа Док удара у камен Налик лобањи Из које је све црв однео Осим зуба Кад се урушава бунар Камен више од века Лети свом гробу А у небесима Бог брише очи И магла притиска њиве Чобане и стоку На том месту сваког пролећа Као бисери Помоли се ниска цветова Које називају курјачким зубима Рогатица,01.04.2021.год Slobodan ПОздрав. Мало те опомињем. Пишите у Slobodan Ristovic
Пријавите се на:
Коментари (Atom)