Sve što sam do sada napisao liči mi na jednu veliku ispovest u kojoj što se više ispovedam, iz sećanja mi izvire sve više novih sadržaja za ispovedanje. Ja, inače, ne gajim uobrazilju da treba sebe da ulepšavam i udešavam za tu uzvišenu priliku ispovesti, naprotiv, ja nastojim biti što više kritičan i samokritičan, dok ispovedajući sebe, ispovedam i sve vas, dragi moji prijatelji.
Jednom prilikom u snu, zaljubio sam se u cepačicu karata u Budimpešti,na prvi pogled,a i ona se prilepila uz mene, sa strašću zrele žene.Njen muž razvodnik, sa druge strane sale video nas je zagrljene.Vikao je na mene bezglasno i terao me i plašio mašući rukama, ličio mi je na paora koji psuje plaši i tera uličnu džukelu iz svog dvorišta.Nisam ga se bojao, ali sam ipak otišao,dama je malo plakala, jer voz za Prag nikog ne čeka.
Kad se nakon drugog svetskog rata Miloš Crnjanski obreo kao emigrant u Londonu imao je odprilike godina koliko ja danas.On je bio zet dvorskog bibliotekara Mite Ružića, a ja sam zet skromnog posleratnog učitelja iz Popova polja Riste Vulića.Oboje smo iz Banata i odlično poznajemo u poslednjih sto dvadeset godina svu muku i prokletstvo ovih pustara što su nas dale.On je ispunio svoju sudbinu. Ja moju još uvek ispunjavam.On se bavio politikom i diplomatijom i zarad toga je mnogo stradao.U mome životu se politika često bavila samnom. On je zauvek otišao iz Banata orući svoju književnu njivu po čitavoj Evropi. Ja sam se ukorenio u mome selu, i orem paorski vredno moju liternu njivu. Ponekad razgovaramo o svemu onako po naški kao rod i familija po peru, iskreno kao u crkvenoj porti. Ja mu kažem kako se divim njegovoj britkosti poetici sveznalaštvu, njegovom može se reći najuspešnijem književnom delu u srpskom rodu. On ćuti, sluša i gleda me, a onda mi odgovara rečima Pere kravara iz Ilanče.DA SAM ZNAO DA ĆU TAKO MAKAR KAKO U ŽIVOTU PROĆI, NIGDI SE NEBI NI SELIO IZ MOJE KUĆE I MOG SELA. Ja sam nakon te rečenice ostao u velikoj dilemi. Trebaće mi puno vremena da je razrešim, ako je razrešim.
Trudiš se Pred drugima trudiš se da govoriš pametno umno Razborito da se smeškaš Samouvereno da pućiš usne namolovane karminom crvenim broj 4 Da utisak ostaviš da skreneš pažnju sa bangavosti osećanja koja nemaš. U epruvete od crnog satena kupiš suze za škropljenje ponoćnih drhtaja bedara Ne govoriš nikome kako samozovoljavaš se Kresanjem šibica fosfornih večerom pod mladim mesecom dok senke žudnje lelujaju nebesima
Trudiš se
Pred drugima
trudiš se
da govoriš
pametno
umno
Razborito
da se
smeškaš
Samouvereno
da pućiš usne
namolovane
karminom
crvenim broj 4
Da utisak ostaviš
da skreneš pažnju
sa bangavosti
osećanja koja
nemaš.
U epruvete
od crnog satena
kupiš suze
za škropljenje
ponoćnih drhtaja
bedara
Ne govoriš
nikome
kako
samozovoljavaš se
Kresanjem
šibica
fosfornih
večerom
pod mladim
mesecom
dok senke žudnje
lelujaju nebesima
Кад над селом зачкиљи
Кад над селом зачкиљи
да га не помињем
Већ знате ко
Кафана ће бљунути љигаву утробу
заједно са њим
и жуљевитим за лаку ноћ
исклепаним тоновима
Почеће пасји да звера
клошарски да смуца
Обиђите га
Зашкрипаће кад стигне кући
јефтином оловком
и бирати речи за неку цуру
Баш као жене кад кромпир
остављају за семе
И кад јој каже лепото
ех што си слатка
Мислиће лаже и да јој ласка
Да сам неко други
била би моја
Зевнуће и рећи која
Зар сам ја од оних цура
што са сваким фура
И уз парајлије се гура
Опростићете ја нисам зака
Мене је учила мајка
да свака има суђеног младића
Скученог као фића
Пространог као аутобус
али да не прави џумбус
И онда опет кад над селом
зачкиљи
Да га не помињем
Ви сигурно знате ко
Август / септембар '78.
Кад неког волим
Кад неког волим
и нисам вољен
Помислим сељаци бише кољем
црну земљљу нероткињу
и она проспе род
јабуку кајсију ил шљиву
Кад себе уловим у стрепњи
незграпности и љубавној пометњи
Пред очи ми падне отвори се
и остане рупа за семе
Кад неког волим
а нисам вољен
Помислим сељаци кољем
буше нероткињу
Август / септембар '78.
Selektivno pamtim buduće događaje
Ne jedem
sve što nudeNe pijem kafu
kod svakog i sa svakim
A da ne govorimo o supi
onoj sa masnim nadrealnim
đinđuvama
Nju srčem sam
noću
sa skinutim gaćama
tako da mi muda landaraju
po beskraju
Ne serem na javnom mestu
tamo gde svi to čine
Selektivno pamtim
buduće događaje
Ustvari
ja sam umro
još pre no što su me rodili
nasmejani oblaci
U podne
Sve drugo je samo opelo
za moju sahranu
koja traje
evo već čitavu večnost
Омамљен пивом музику пије
Омамљен пивом музику пије
бди над рођеним сном а ипак сања
кад склопи очи угледа себе
у туђем граду
кафана иста баш као ова што је
од детињства памти
тешко нам је везати корак за нови
пут мислимо чами у тами наше сенке
срећна рука што кука даје пукла
брука не знамо а она нуди и поједе
магарац вука а срећа чами у тами
наше сенке
ритам пара мембрану звучника и уха
срце басира и жури крв јури враћа
се у бури глави што мути набубрелу
мисао
пијанци гину у диму лижући са брка
пену као слину чепркајућ у неповрат
изгубљеном добу
онда кад су многе топле женске ноге
тискајућ се уз њих желеле да приме
не бирајући ни место ни време
у врелу шупљину узаврело семе
и онда причају све истине живе оне
нису криве што то село сматра да је
њино тело отворена шатра
онда опет оне на сва звона звоне да
свет размеће приче као смеће
и прошлост се згусне и усне више не
примају чаше
прошлост не мирише
музика већ тупи гасне
ни вицеве масне не форсира нико
а он је већ свико увек тако крене
да сања а бди пут вечери снене
над рођеним сном
Август / септембар '78.
Пријавите се на:
Постови (Atom)