- веренички прстен од смарагда вредан 2.600.000 динара;
- мираз 5 милиона леја, аутомобил и 3 вагона поклона;
- свадба у режији Бранислава Нушића;
- са Калемегдана испаљен 101 плотун;
- целокупна ескадрила авиона Краљевине непрестано надлетала ушће;
- први свадбени дар: 100 овнова од којих су два имала позлаћене рогове;
- Иван Мештровић поклонио фигуру „Срђа Злопогеђа“;
- 100.000 људи било на улицама, из света из Јапана, Америке, Ирана, Енглеске...једино било забрањено и то најстрожије Бугарима;
- свадба трајала два дана, војна парада са 18 000 учесника, ручак у дворцу за више хиљада људи пред хором од 1200 певача.
* * *
Како је у династији Карађорђевић до тада преовладавао обичај да се владари жене Српкињама, закључено је да би било добро да краљ Александар изабере „странкињу“ и тако истовремено „оплемени династију“ и подигне међународни углед краљевине.– Александар је био изузетно религиозан, јако је држао до православља и очито је тражио будућу супругу у православном свету. Нама најближи, Бугари, тада су били противници и поражени (у И светском рату – прим.нов), Грчка нам је била више противник него савезник, њу су Англо-французи окупирали 1917. и протерали краља, тако да је зближавање Југославије и Румуније било логично.
Поред тога, постојао још један разлог због којег је Александру ишао у корист брак са румунском принцезом Маријом. Наиме, Александар је био из нове династије, а краљица Марија из хиљадугодишње. Румунска династија Хоенцолерн-Зигмаринген била је немачког порекла, али је временом примила православље. Краљица Марија је, са друге стране, преко мајке Марије од Единбурга, била праунука енглеске краљице Викторије, па је осим лепоте и образовања имала и веома високо порекло.
Иако је реч била о „уговореном браку“ прича каже да је принцеза пристала чим су јој показали фотографије краља Александра. Марија је одмах почела да учи српски језик и до тренутка поласка за Београд већ је владала основама и могла је да се споразумева. Свадба је заказана у релативно кратком року, и били су спремни за долазак великог броја страних званица. На краљевску свадбу у Београду своје изасланике послале су многе државе попут Персије, па и далеког Јапана, а допутовао је и гост из Аустрије, са којом је до пре четири године Србија ратовала.
Како било, биланс је на крају деловао скоро нестварно – 24 сата уочи венчања у Београду је допутовало више од 20.000 људи!
По младу и њеним родитељима, низ Дунав до Оршаве, краљ је уз огромну пратњу послао свој јахту „Александар“. Пристајање брода у луку у Београду поздравили су топови са Калемегдана – што једним плотуном, а своју изабраницу, таста и ташту дочекао је и младожења Александар.
Новом лимузином краљ је одвео вереницу у дворске одаје. Венчање је било заказано за сутрадан.
* * *
На венчању у Саборној цркви млада је имала белу хаљину дугачког шлепа. На глави је имала младеначки венац од мирте, усађен на другом венцу од златног тила, који се зракасто пружао преко шлепа. Око врата је имала широк ђердан крупних плавих смарагда и дијамана. крви
Иза младенаца, краљ Фердинанд носио је униформу румунског ђенерала са свим декорацијама и маршалском палицом у десној руци боје, око које су се низали гроздови у истом тону. Додатно ју је красио чувени ђердан бисера. На прстима је имала одговарајуће декорације, с лентом Светог Саве.
У поворци су следили кум, син енглеског краља и потоњи краљ Алберт, у униформи енглеског капетана авијације, весео и насмејан, и стари сват кнез Арсен, Александров стриц. Девери у свечаним официрским униформама били су кнезови Павле и црногорски Никола.
— Из ондашњих новина
* * *
Кажу да је будућа краљица Марија задобила велике симпатије народа када се са балкона Старог двора обратила на српском рекавши: "Ја вам од срца благодарим!". Лепу, по последњој моди обучену принцезу, стотине хиљада Београђана и званица, испратило је овацијама, а оне су се наставиле и сутрадан. На венчању у Саборној цркви, на патријархово питање узима ли Александра за мужа, Марија је на српском рекла: „Хоћу! Да!“.
После свечаног ручка, тек венчани пар присуствовао је војној паради, а организована је и пријатељска фудбалска утакмица репрезентација Југославије и Румуније.
Исте вечери, у свечаном окићеном возу, краљевски пар је отпутовао на медени месец у Словенију, на Бледу.
* * *
Краљица Марија и краљ Александар ускоро су постали узор за све европске краљевске парове. Живели су складно и повучено, а брак је крунисан тројицом синова – Петром, Томиславом и Андрејем.
Краљици Марије није требало много да својом елеганцијом и префињеношћу купи срца дама Београда. Али и више од тога – њу су волеле и обичне жене, грађанке подједнако као и сељанке , а она им је враћала отварајући школе, болнице, обданишта и поклањајући новац добротворним удружењима. Била је велики покровитељ Кола српских сестара, а вредним, сиромашним ђацима помагала да наставе школовање.
Срећу краљице Марије помутила су два догађаја. Први се догодио једног октобарског дана 1934. године када је у атентату у Марсеју убијен краљ Александар.
Краљица је достојанствено и немо подносила своју бол поставши са 34 године удовица са три сина, од којих је најстарији имао 11 и требало је да постане краљ. Црнину је носила две године потпуно се за то време окренувши образовању својих синова и добротворном раду.
У годинама које су уследиле она је преузела бригу о Друштву Црвеног крста, потписала Повељу о правима детета и даровала на десетине хуманитарних организација. Краљица Марија је личним средствима помогла зидање Дечје клинике у Тиршовој улици и Института за онкологију.
Други догађај који неповратно измени живот „народне краљице“ био је почетак Другог светског рата и њен одлазак из Југославије 1941. године. Како је историја показала, тај одлазак је био – заувек!
Прикажи мање