Svet oko vas nije sazdan na pravdi, već na interesima. I ljubav kao najtananije i najfinije osećanje u ovom vremenu je dobila boju interesa. Veliki ideali sa početka prošlog veka su potrošeni, a novi i kad se rađaju, imaju interesni ukus starih.

Svet oko vas nije sazdan na pravdi, već na interesima. I ljubav kao najtananije i najfinije osećanje u ovom vremenu je dobila boju interesa. Veliki ideali sa početka prošlog veka su potrošeni, a novi i kad se rađaju, imaju interesni ukus starih. Sami ste pred Bogom i ljudima i onda kad vas po čitavom biću zapljuskuje stvarna i virtuelna gomila. Oslanjate se svakodnevno na razum, tek da održite budnom onu klicu samopuzdanja da preživite realnost. Mi nismo osuđeni na uspeh, već na stalnu težnju da u nečem uspemo. Obično su drugi merilo našeg uspeha, a oni se ne rukovode pravdom, već interesima. I tako nam prođe život. I kad smrt pokuca na naša vrata shvatimo: Bog nas je stvorio da živimo, delamo, pa koliko se ostvarimo. Naše je samo ono što smo proživeli, kako fizički tako i duhovno, i to je naš najveći uspeh, a sve drugo pripada drugima.

Kako je lepo biti zaboravljen.Jednostavno živiš kako hoćeš. Nevidljiv za svet.

Blago, tiho i hladno jutro.Prebiram deliće sna i sastavljam mozaik.Teško mi ide, jer java je ćvrsto sa tragikomičnim zapletima stala na scenu.

Nije lako ići ispred vremena u kome živiš.

Osećaj se srećno i blagosloveno i znaj najbolji dani tek dolaze hoću da verujem da još ima nade i da još uvek ima smisla boriti se.

Ništa nije toliko žalosno da ne bi moglo da ispadne smešno.

Ni tamo ući ni ovde izaći Samo komešanje i ringišpil bez početka i kraja Šapuće mi kao da poji dvojnik moj pisac i brat u ovo zimsko veče

Kad vam se desi jedan nesporazum učini vam se čitav život takvim.

Krugovi Šire se i skupljaju po diktatu koji ti je stran Jedino osećaš nepravdu muku i bol Kad taknu ti dušu promajom lepetom krila sudbine

Probudimo se ponekad i vidimo da postoje istorije koje se prosto same iz sebe pišu.Jedno su istorije naših ličnih života. Drugo su istorije naših porodica. A treće su istorije ljudi i naroda sa kojim živimo.Shvatio sam da se one sve zajedno ispisuju u mome sećanju i ovog jutra su mi se otvorile kao jasne slike i prosto poziraju predamnom kako bi ih zabeležio. Život je svakako najuzvišenija tvorevina koju smo dobili na dar promislom tvorca.On je uvek i jednako veličanstven i u radosti i u muci. Neka, neka nam ga.

Budućem piscu Ono što ti stvarnost uskrati literatura sigurno neće mladi čoveče Oslobodi se i kreni Čeka te avantura mnoštvo likova i više života Oduvek si to želeo Pred tobom se otvara jedna viša realnost A to se nikada ne propušta

Žarko Jovanović (1925. – 1985.)

 

Preživio je koncentracijske logore Banjicu, Sajmište i Trepče.

Izgubio je obitelj u Samudaripenu.
Glas tuge pretvorio je u pjesmu.

Njegova "Đelem, đelem" na Prvom svjetskom kongresu Roma 1971. u Londonu izabrana je za romsku himnu.

Pjesnik i glazbenik čiji je rad postao dio romskoga kolektivnog pamćenja. 

Прикажи мање

Сједињене Државе 209 Немачка 176 Уједињено Краљевство 143 Кина 97 Србија 89 Сингапур 45 Финска 35 Ирска 25 Канада 20 Француска 12 Шведска 10 Холандија 6 Румунија 5 Хонгконг 3 Хрватска 2 Јапан 2 Пољска 2 Португалија 2 Јужноафричка Република 2 Остало 22

Dan je kad sat posvećen tih kao oko zmaja gleda u nebo

Opet osmehom pereš ocečenu kosu i osećaš muziku vatre pod tabanima

Lepo je u svetlosti kandelabra večerom gledati igru senki

I ako sam čovek koji nešto čita, ja sam čovek koji ništa ne pamti: nastavlja dalje u svojim OGLEDIma Mišel Montenj.Ja mu verujem ove večeri dok napolju mrzne i dok se moji prijatelji raduju uspesima naših sportista.

Добри мој Радоване, педесет година твог писања је печат твог постојања. Трудио си се да кроз природу и људе видиш нашег Творца. Да природи и људима подариш себе као што је то љубљени Господ Исус Христос учинио за нас. Читаве одељке твојих књига посветио си карактеризацији људи , што би рекао Срђан Грубор који те је најбоље описао у свом теолошком осврту на твоје књиге. Моја је захвалност Господу што сам био твој свештеник а ти верни слуга Црквене општине као њен Председник. На многаја и благаја љета мој Радоване. Твој молитвеник пред Господом отац Драган.

Jer tebi suđeno Radovane da veličaš te lezileboviće govorio je moj pokojni brat Vlasta. Izgleda da jeste, odgovori mu ja, bez želje da ulazim u dalju raspravu gde sa sigurnošću znam da je on u pravu ali kako bi sačuvao vlastiti ponos i stavio glavu kao noju pesak oćutao sam njegovu primedbu I složio se sa njim.