KONKURS za Književnu nagradu „Stevan Sremac“ 2022

Mesna zajednica Elemir i Banatski kulturni centar
u okviru kulturne manifestacije

BAL U ELEMIRU – SREMČEVI DANI

raspisuju

 

KONKURS

za Književnu nagradu „Stevan Sremac“

za dela humorističko-satiričnog žanra

(proza, poezija, aforizmi)

 

 

Obim svakog ostvarenja kojim se konkuriše za nagradu ne sme prevazići više od 12 strana teksta (slova veličine 10pt) kod proze, dok se poetska ostvarenja, sem pojedinačnog naslova, mogu slati i u ciklusu do deset pesama. Broj aforizama je ograničen na obim od deset strana.

 

Radovi moraju biti neobjavljeni, potpisani imenom i prezimenom autora sa naznačenim podacioma o adresi i broju telefona autora. Pravo učešća imaju svi autori iz zemlje i inostranstva, a ponovo mogu učestvovati i autori nagrađeni na ranijim konkursima.

 

Rok prijema radova za konkurs je 10. jun 2022. godine. Radove slati isključivo u štampanoj formi na adresu: Mesna zajednica Elemir, ul. Žarka Zrenjanina br. 49, 23208 Elemir, sa naznakom „Za književni konkurs BAL U ELEMIRU 2022“.

 

Dodeljuje se ukupno tri nagrade: prva u iznosu od 50.000,00 dinaradruga u iznosu od 30.000,00 dinara treća u iznosu od 20.000,00 dinara. Odluku o nagradama donosi žiri u sastavu: Uglješa Šajtinac, Srđan Tešin i Jelena Blanuša, a uručenje nagrada obaviće se 24. juna 2022. godine u okviru programa manifestacije „Bal u Elemiru – Sremčevi dani“ u Elemiru. 

Analitičnost, ne, hvala

      Skupi mi se tako vremenom nezadovoljstava u duši gomila. Guram ih svakodnevno živeći u stranu i odlažem ih za neki drugi dan, za neko drugo vreme, ali ona naviru i najednom, nema mi druge do da počnem o njima prvo da mislim, a onda da govorim. Svi uzroci i sva dešavanja koja mi se nameću van moje volje bivaju sve očiglednija. I ja tada počinjem da krivim, zapravo da tražim krivca.

     Uzaludan je to posao, kad se u dušu useli crv analitičnosti i počne da burgija. Sve mi je tad krivo i svi su mi krivi, a kako sam po prirodi uzdržan čovek, onda sam najčešće spreman da se samoptužujem, a gde sam ja, tu je i porodica.

    Niko me nije terao da je imam. Ja sam to želeo. Oni nisu ja i ne žive i razmišljaju kao ja. Stvorio sam živote koji idu iz mog, a nisu moj. U razmišljanjima, ponekad, učini mi se da sam napravio sebi medveđu uslugu. Da možda i nisam morao tako živeti. Ali oni su tu kao jedna nepromenljiva konstanta koja se meša i utiče na moj život. Tera me da joj činim razne ustupke, da joj iskazujem pažnju, brižnost i da gotovo uvek budem spreman da moj uvek samoljubivi ego nije u pravu.

     I tako istutnjim za kratko vreme spiralu ličnog življenja od kulina bana do današnjeg dana i vidim da ništa nije kako treba i da bi se sve što sam proživeo i sve što me okružuje i svi koji me okružuju, da se sve može još malo doparaviti, dočukati kako bi imalo malo manje neravnina i nedoslednosti i kako bi se što savršenije i srećnije živelo.

     A onda se umorim od razmišljanja, volja da čačkam po ranama i nedoslednosti mi oslabi, želja za ispravljanjem protivurečnosti oslabi, shvatim da trn koje vidim u svome oku i u očima bližnjim i nije tako velik i nije toliko strašan kao u trenu kad sam počeo da razmišljam i da razlažem život prema svom moralnom senzibilitetu. Shvatim da, ipak, treba živeti i da je to savršenstvo postojanja sa dobrim i malo gorim nabojem u sebi, sa uspesima i neuspesima, sa uvaženošću i ne uvaženošću onoga što radim. Dakle, život iznad svega, a analitičnost, neka, hvala, ona samo ponekad, kad mi se omakne.

Zajednički poduhvat objavljivanja Izabranih zenitističkih dela

 



Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski” će u saradnji sa Banatskim kulturnim centrom, sa kojim već godinama ostvaruje uspešnu saradnju, tokom ove godine, u okviru svoje izdavačke delatnosti, objaviti prvo kolo u osam tomova izabranih zenitističkih dela. Direktori oba kulturna centra, Nenad Šaponja u ime Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski” i Radovan Vlahović u ime Banatskog kulturnog centra, potpisali su danas ugovor o detaljima ovog izdavačkog poduhvata.
Rukovodilac ovog projekta će biti Mirko Sebić, urednik za izdavačku delatnost u Kulturnom centru Vojvodine „Miloš Crnjanski”. Izabrana književna dela autora zenitističkog pokreta sadržaće osam knjiga čiji će konačan izbor napraviti Uredništvo i Izdavački savet. Izabrana dela uključiće autore: Ljubomira Micića, Branka Ve Poljanskog, Ivana Grola, Boška Tokina, Marjana Mikca i druge. Svaka knjiga će imati novi predgovor ili pogovor, odnosno novo čitanje i tumačenje dela.
Formiran je poseban Uređivački odbor koji čine stručnjaci koji bi izabrali i priredili ovaj izbor, u čijem sastavu su: Simon Grabovac, Radovan Vlahović i Miloš Jocić, a u sastavu Izdavačkog saveta su: dr Milan Micić, dr Sava Damjanov, dr Gojko Tešić.

Značaj ovog projekta je u tome što, do sada, književna dela našeg najoriginalnijeg i u Evropi najpoznatijeg avangardnog umetničkog pokreta (zenitizma) nisu tumačena i vrednovana kroz književnu optiku, već su dosadašnja tumačenja bila uglavnom kroz istoriju umetnosti, kao i kroz objavljivanja reprinta časopisa „Zenit“. Krajnje je vreme da knjige zenitističkih autora dožive novo čitanje i tumačenje i da nepravda učinjena od strane prethodnih generacija bude ispravljena.
Saradnici na ovom projektu su: Miloš Jocić, Snežana Savkić, Svetlana Milašinović, Nina Stokić, Jelena Marićević, Milana Šteta, Andrea Beata Bicok, Milana Poučki, Jelena Đorđević, Ivana Miljak, Mladen Đuričić, Nenad Stanojević, Viktor Škorić, Vasilije Milnović, Vladimir Petrović, dr Predrag Todorović, Maša Vujinović, Dragana Bošković i drugi.

O razlikama

 


   Kako život prolazi tako sve češće uviđam razlike među ljudima.Jednostavno u mladosti na to nisam obraćao toliko pažnje. Nikada nisam merio urađeno i nisam stavljao na vagu niti sam merio kakve i kolike tragove koji čovek iz mog okruženja ostavlja.Tim pre jer sam isuviše bio zaokupljen događanjima u vlastitom životu, a  oni su bili  prilično zamršeni.U mojoj želji da pronađem svoj put pravio sam slalom više intuitivno i u borbi za samoodržanjem nego planski i racionalno.

      Sad kad sam počeo da sumiram rezultate proživljenog i da ih slivam i prelivam u jednu priču vidim da se nismo štedeli međusobno život i ja. A onda vidim neki ljudi sve stavljaju na kantar i sve što je proživljeno i ostvareno vagaju i porede, prave neke nevidljive grafikone i tumeče ih sebi drugima. Životno iskustvo mi je pokazalo da po nekad treba napraviti rekapitulaciju u odnosu na proživljeno i urađeno, ali i u odnosu druge.I nije važno važno kakav je rezulat i koliko je postignuto u merljivom životno ograničenom svakodnevnom može se reći admistrativnom poimanju stvari.Kad godine prođu, ponekad čini mi se najvažnije je da su prošle, ostalo se u životu.


U Zrenjaninu veče posvećeno izdavačkoj delatnosti Banatskog kulturnog centra

 Predstavljanje izdavačke delatnosti Banatskog kulturnog centra i promocija knjige „Sve je u glavi“ Radovana Vlahovića, koja je ponela Nagradu „Karolj Sirmai“ za 2021. godinu, održaće se u Čitaonici Mesne zajednice „Veljko Vlahović“ u Zrenjaninu 15. aprila 2022. u 19h. 


O izdvaštvu BKC-a govoriće: Radovan Vlahović, osnivač i direktor, i Senka Vlahović, umetnički direktor. O nagrađenoj knjizi „Sve je u glavi“ govoriće autor Radovan Vlahović i književni kritičar Zoran Slavić. Odlomke iz knjige govoriće Senka Vlahović. U muzičkom delu programu učestvuju: Nikola Brakus, vokalni solista i Ivica Petrov, violina. 

Organizatori programa:  Udruženje „Bagljaškult” i Mesna zajednica „Veljko Vlahović” Zrenjanin. 

 

IZDAVAŠTVO BANATSKOG KULTURNOG CENTRA – BKC KNJIGE www.bkcknjige.rs

 

BKC KNJIGE ima preko 500 objavljenih naslova u oblasti književnosti, umetnosti i nauke, autore iz preko 20 zemalja sveta, prevode na 12 stranih jezika i brojne nagrade za svoja izdanja, delujući sa lokalnog nivoa na globalni na temeljima tradicije i koncepta istorijskog multikulturalnog Banata.

BKC KNJIGE ima sledeće edicije: BANAT, ISTORIJA, POEZIJA, PROZA, ROMAN, PREVODI, PRVA KNJIGA, BAŠTINA, OGLEDI, PALEJA, STUDIJE, SOCIOLOGIJA….

Izdavačka produkcija BKC-a broji oko 50 novih naslova godišnje. 

Banatski kulturni centar svake godine izlaže i promoviše svoja izdanja na sajmovima knjiga u Beogradu i Novom Sadu, dok Ministarstvo kulture Republike Srbije redovno izlaže izdanja BKC-a na stranim jezicima na nacionalnom štandu Srbije na sajmovima u inostranstvu (Frankfurt, Lajpcig…)

Izdanja BKC-a se mogu pronaći u knjižarskim lancima Delfi/Laguna, u knjižari u sedištu Banatskog kulturnog centra u Novom Miloševu, i poručiti online.

Izdavaštvo Banatskog kulturnog centra pokrenuo je, 2008. godine, osnivač i vlasnik ove privatne institucije, književnik Radovan Vlahović. 

 

O KNJIZI „SVE JE U GLAVI“

 


Kad se majka razbolela i kad smo saznali da ima rak, nekako u isto vreme su u Poljskoj krenule demonstracije radnika u Gdanjsku i čitava država je još uvek bila u žalosti zbog smrti Josipa Broza Tita. Ja sam studirao književnost u Novom Sadu i stanovao sam u sobici dva sa tri, metar i trideset vlage, u Ulici Dostojevskog. Do trenutka dok majku nisu uputili u Kamenicu u bolnicu, nisam ni znao koliko smo bliski i koliko sam je, u stvari, voleo.  

(odlomak iz priče Sve je u glavi)

 

Nesumnjivo je da se radi o zrelom i rasnom pripovedaču, koji najčešće evokativno i retrospektivno pripoveda o svom detinjstvu i mladosti, o svojoj porodici i đačkom vremenu provedenom u rodnom Banatu. (…) 

Ove priče za decu i mlade sa istim zadovoljstvom mogu čitati i odrasli čitaoci, budući da je granica među ovim literarnim žanrovima prilično relativna i fleksibilna. Negujući sopstveni stil i otkrivajući jedan sasvim novi svet, pisac istovremeno povezuje porodičnu povest sa istorijom rodnog mesta tako da možemo govoriti o individualnom i kolektivnom iskustvu, čija je paradigma vezana isključivo za svet detinjstva i prvu mladost. Širok je repertoar tema i motiva – od prve ljubavi, „ranih jada“, školovanja, pa do prvog osećanja detinjeg srama i socijalne razlike među decom i ljudima. I pored svega toga, pisac je pokazao izvanredan smisao za humor i komiku, što predstavlja još jednu značajnu dragocenost u sadržaju i strukturi ovih priča za decu i mlade. Bez obzira na povremene tonove nostalgije i melanholije, u pričama, ipak, provejava vedrina duha, optimizam i čovekoljublje, kao etičke i estetičke konstante koje su naglašene i dominantne.

Prof. dr Milutin Đuričković 

Porodica je toplo gnezdo, nasuprot surovom svetu, poručuje Vlahović. Njegovo pripovedanje se odlikuje naivnošću i maštom, ali i nekom blagom setom, koja nije uvek karakteristična za ovaj žanr, što pripovesti čini originalnim. Ova zbirka priča, veoma spretno ulančanih u niz koji povezuju glavni junaci, ravnica kao mesto i okvir za radnju i vreme koje može da bude univerzalno, neodređeno, čini da može da se posmatra i kao roman. Tada bi priče bile poglavlja koja u čitaocima bude duboke emocije, izazivaju osećanja, uzbuđenja i napetost. 

Kikinda, Novi Bečej i okolina, to su prostori našeg dečaka, naseljeni dobrim ljudima, likovima oslonjenim na čvrste moralne osnove i dirljivim sećanjima na doživljaje od pre više od pola veka. Aristeotelov pojam mimezis – oponašanje stvarnosti u zbirci Radovana Vlahovića, vodi čitaoce u apoteozu detinjstva, u pravcu izvora zrelosti. Vlahović nije samo ove priče pisao, on ih je proživeo, one su u njemu izazvale jake emocije da bi im se u zrelom dobu ponovo vratio kao uplivu u specifikum vremena i ljudi i lučama dragocenog iskustva. 

Prof. dr Slađana Milenković

April u Miloševu

 


Jutrom slikam zvonjavu
na skupštinu
na uporaženi cvrkut
ljubavnika što pucaju
od zrelosti kao narovi
narcisoidne najlonske
vreće strasti i bola
što mogu više
nego što hoće

Studija stanja u proleće
je nalik mesečevim
rogovima što pobodeni
u zemlju postaju
direci za svevideće oko

Biće je u višnji
što cveta
sitnim belim cvetom
u ćurkovim slinama
jablana
i miševima od šlajma
što iz ranjivih pazuha
smokava iskaču
i gnezde su koprivama
mladim i žeženim

Mi nismo tu ni da pevamo
ni da plačemo
već smo samo talog večnosti
što su bogovi prosuli
na zemlju iz emotivnih šolja
nakon vesele čajanke

Andrea je sa zadovoljstvom potpisivala svoju knjigu.

 


A bilo je i publike.

 


"Avangardna poezija Rastka Petrovića" Andree Beate Bicok u Čoki

 


LEPI BAČVANIN - LJUBAVNIK RUSKE CARICE

 Prilog sa sajta RAVNOPLOV o čuvenom Bačvaninu Simeonu Zoriću (1743-1799), rođenom u Šajkaškoj, u Čurugu, u srpskoj graničarskoj porodici Nerandžić, koga je posinio njegov rođak, žabaljski kapetan Maksim Zorić, sa kojim se, još kao dečak, 1754. g. preselio u Rusiju. Zorić je ubrzo postao ruski husarski oficir, poznat po hrabrosti (više puta je ranjavan u ratovima s Prusima i Turcima), te je 1777. g. predstavljen carici Katarini, čiji je ljubavnik potom postao. Carica nije odolela stasitom, lepom, a odanom i hrabrom oficiru, i zasula ga je darovima, pa je Zorić, za godinu dana koliko je bio ljubavnik Katarine II, dobijao od nje ogromna imanja, velike sume novca i brojne dragocenosti (kasnije je Katarina II rekla da od svih njenih ljubavnika jedino Zoriću nikad nisu bili potrebni afrodizijaci), a bio je unapređen i u čin general-majora. Staranjem najuticajnijeg ruskog kneza Potemkina, Zorić je početkom leta 1778. g. udaljen iz caričinog okruženja, te se preselio na svoje veliko imanje u Šklovu (danas u Belorusiji), gde je raskošno, pa i razuzdano, živeo do smrti 1799. godine. Bio je i mecena Dositeja Obradovića, koji mu je posvetio svoju knjigu "Sovjeti zdravago razuma". Više u prilogu koji sledi (na slici: portret Simeona Zorića).




Blagovesti

 Tod dana, stigla te blaga vest ženo, da rodićeš Bogu sina čovečijeg.Samotnika i patnika tetoviranog usudnim pismom da žrtvu će poneti, sebe u naručju kao jagnje krvniku dati, za iskupljenje greha drugih.Besmrtna radost i večiti bol obeležili su tvoje materinstvo.Obožena simbolom kultnim si postala ženo i matero Božija, od tada za navek, u molitvama narodnim oslobođena,vaznesena na prestolje, da moliš pomoć i oproštaj, za sud o živima i mrtvima od Tvorca vaseljene.

Štimovanje

 Pristupam

lakoverno
komori
mračnoj
Crnoj sobi
gde piruju
zablude
Klavirštimer
podešava
dirke
U umu
narodnom
i mom

Kad krene

svirka
Biće veselo
osećam
do suza
veselo

Sastanak

 Kad krenem

kad ugovorim

večernji

sastanak

sa tobom

kao sa subinom

Uvek se pojavi

neki problem

Ispreči se

nemušta

sila

koja me odvuče

na drugu stranu

A ti me čekaš

čekaš

verujući

da opet u sledećem

snu

tražiću te

kao misao

što putuje

vanvremenom

ištući od Boga

svoje suštastvo