Таман посла,то причају ови преко баре..Онај Тексашанин је најгори.Клевеће!!Љубоморн шта друго..Ова награда је баш велика по површини,као тиква лудаја,много већа од Нобелове..Ма нека се зна,није Лала никад био циција..!!!
- Свиђа ми се
- Одговорите
O zameni pesnikinje u odsustvu
Pozovu me prijatelji pesnici da im pomognem i menjam pesnikinju koja je sprečena da čita pesme u zajedničkom nastupu u lokalnoj biblioteci, kako bi njihov tim se pokazao u što boljem svetlu.Pomoć prijateljima se ne odbija, tako me je učio moj pokojni deda, još od detinjstva. I naravno ja prihvatim poziv i obećam da du otići da im pomognem.A onda shvatim da sam ja zamena za uvaženu damu koja je sprečena da nastupa u njihovom timu.A i nisam nastupao u poslednje vreme pa sam se zaželeo, mislim se nešto, naravno kad bi se šalili, ali nema se kud kad sam već onako po inerciji obećao.A pored toga obećao sam i jednoj prijateljici priču za danas, a takođe sam obećao telu svome da ću ga postaviti u horizontalu i duši sam rekao da ću je malo pustiti da se odmori.Izgleda da postajem prvak moje ulice u obećanjima. A takođe sam obećao mom drugu prvaku države u kuvanju ribljeg paprikaša da ću mu pomoći da mojim prisustvom mu dam podršku. I ženi sam obećao da je nikada neću zaobići kad legne u krevet samo u spavačici bez gaćica i grudnjaka, i deci sam obećao srećno detinjstvo i komšiji Lali sam rekao da ću pogledati da se kojim slučajem u mom dvorišti ne nalazi lopata za čišćenje svinjaca, mi ne držimo svinje, i nemamo šta da radimo sa tom lopatom, ali on je bio odjutros da pita dali je možda kod mene, a i da proba rakiju koju sam pekao pre nekoliko godina i koju ne pijem, pa da ne izvetri. Obećanja koja dajem su uglavnom prostodušna i naivna, ali se trudim da ih sa revnošću patrijahalno vaspitanog deteta ispunjavam. Jer stare poslovice koje su najednom u poslednje vreme oživele u meni govore, da ono što se obeća to se mora i ispuniti.Pa kad je već tako i nema mi druge, nego kao u vojsci, izvrši i završi pa se žali.. ..kad imaš kome.
Konkurs za Nagradu „Bogdan Čiplić” – obaveštenje o produžetku roka
Rok za objavljivanje rezultata konkursa za Nagradu „Bogdan Čiplić” je, zbog broja pristiglih rukopisa, produžen. Rezultati konkursa će biti objavljeni 10. 10. 2023
Aleksandra Isakov o nagradi Teodor Pavlović u današnjoj Politici
Антропологу Бојану Јовановићу награда „Теодор Павловић“ за животно дело
Ново Милошево – Награда „Теодор Павловић“ за животно дело додељена је антропологу Бојану Јовановићу, док је истоимена награда за најбољу књигу припала песнику Ненаду Шапоњи за књигу „Психологија гравитације“ у издању „Прометеја“ из Новог Сада.
О награди је одлучивао трочлани жири: професор емеритус др Сава Дамјановић, професор др Срђан Шљукић и Радован Влаховић. Награде ће им бити уручене 29. септембра у 19 часова у Банатском културном центру у оквиру свечаног отварања манифестације „Дани Теодора Павловића“. Ову манифестацију у част културног прегаоца, првог секретара Матице српске и оснивача њене Галерије, рођеног у Новом Милошеву, некадашњем Карлову, организује Банатски културни центар из Новог Милошева у сарадњи са Матицом српском из Новог Сада и под покровитељством општине Бечеј. Дани посвећени Теодору Павловићу биће одржани по 24. пут од 29. септембра до 1. октобра.
Почело снимање филма „Мачји крик” по сценарију Горана Паскаљевића
Награда „Теодор Павловић“ за животно дело на предлог Издавачке куће Православна реч из Новог Сада додељена је Бојану Јовановићу, антропологу и научном саветнику који је и књижевник и синеаста. Јовановић је у родном Нишу завршио гимназију и Технички факултет, а на групи за етнологију Филозофског факултета дипломирао је 1975. године. На овом факултету је магистрирао и докторирао 1988. године са радом „Магија у обредима прелаза у Срба“.
У образложењу за награду наводи се да је од 1993. године радио у Балканолошком институту САНУ где је добио звање научног саветника. „Јавни наступи и текстови у свим важнијим листовима, између осталог и у „Политици“ и часописима обележавају његово вишедеценијског присуство у нашој култури. Учествовао је и има запажена излагања на националним и међународним научним симпозијумима, а и сам је организовао више научних скупова. Редактор је Српске енциклопедије за област етнологије и антропологије коју издаје Матица српска, Српска академија наука и уметности и Завод за уџбенике. Осим научне, Јовановић се бави и књижевним и филмским стваралаштвом, објавивши дванаест збирки поезије и снимивши преко четрдесет алтернативних филмова – наведено је у образложењу за награду. Објављене су му књиге „Магија српских обреда“, „Српска књига мртвих“, „Тајна лапота – традиционални и научни мит о убијању старих“, „Дух паганског наслеђа“, „Карактер као судбина“, „Клопка за душу“, „Говор пећинских сенки“, „Анахронике“ у три тома, „АГресија и култура“, само су неки наслови од његових 28 ауторских књига, 12 приређених и преко 200 наслова у периодици, зборницима и посебним издањима.
Издавачка кућа Православна реч је у предлогу за награду Бојану Јовановићу навела да је он аутор значајног и обимног научног опуса посвећеног етнолошком и антрополошком истраживању наше традиционалне и савремене културе. „Његово дело одликују резултати остварени дубинским анализама културних слојева и настојање да се комплементарним знањем осветле битне појаве у српској традиционалној и савременој култури“. Констатује се да су његове књиге као и бројни огледи студије и чланци обележили савремену домаћу етнологију и антропологију и допринели бољем разумевању наше традиције и савремених културних појава.
Bojanu Jovanoviću i Nenadu Šaponji Nagrade „Teodor Pavlović”
Žiri u sastavu prof. emeritus dr Sava Damjanov (predsednik), prof. dr Srđan Šljukić i Radovan Vlahović doneo je jednoglasnu odluku da Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo pripadne antropologu Bojanu Jovanoviću, a Nagrada „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu Nenadu Šaponji za knjigu „Psihologija gravitacije” (Prometej, Novi Sad 2023).
U užem izboru našle su se i knjige: „Hodočašće u Sodomu” Jovice Aćina (Službeni glasnik 2022), „Čitač tragova” Marije Šimoković (Univerzitet „MB“, Poslovni i pravni fakultet, 2022) i „Povest Srba na Apeninskom poluostrvu” dr Mile Mihajlović (Arhiv Vojvodine, 2022).
Nagrade će Bojanu Jovanoviću i Nenadu Šaponji biti uručene u petak 29. septembra u 19 časova u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu u okviru svečanog otvaranja manifestacije Dani Teodora Pavlovića.
Kulturna manifestacija Dani Teodora Pavlovića koju organizuje Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada, pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej održaće se po dvadeset i četvrti put u Novom Miloševu od 29.9. do 1.10. 2023.
Program manifestacije možete videti ovde:
http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2023/09/24-dani-teodora-pavlovica-program.html
NAGRADA „TEODOR PAVLOVIĆ” ZA ŽIVOTNO DELO
Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo dodeljuje se antropologu Bojanu Jovanoviću na predlog Izdavačke kuće Pravoslavna reč iz Novog Sada.
O dobitniku
Bojan Jovanović je srpski antropolog i naučni savetnik, a pored toga i književnik i sineasta.
Rođen je 18. februara 1950. godine u Nišu. U rodnom gradu je završio osnovnu školu, gimnaziju i Tehnički fakultet. Na grupi za etnologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu diplomirao je 1975. godine, magistrirao 1981. godine sa tezom Uloga i značaj animizma u srpskoj narodnoj religiji i doktorirao 1988. godine sa tezom Magija u obredima prelaza u Srba. Tokom redovnih i postdiplomskih studija, na osnovu visokog proseka ocena, bio je stipendista Univerziteta u Beogradu. U statusu slobodnog umetnika — književnika bio je do 1984. godine kada se zaposlio na mestu urednika naučnog programa Doma kulture „Studentski grad“ u Novom Beogradu gde je radio do prelaska u Balkanološki institut SANU 16. decembra 1993. godine.
Na osnovu objavljenih radova izabran je 1991. godine za naučnog saradnika, 1997. godine za višeg naučnog saradnika, a 2001. godine dobio je i zvanje naučnog savetnika. U Balkanološkom institutu je bio angažovan na projektima Narodna kultura Srba u slovensko—balkanskom kontekstu i Srpska narodna kultura između Istoka i Zapada.
Javni nastupi i tekstovi u svim važnijim listovima i časopisima obeležavaju njegovo višedecenijsko prisustvo u našoj kulturi. Učestvovao je u brojnim razgovorima povodom knjiga, tematskih tribina i održao više predavanja u našim najznačajnijim institucijama, a kritičke tekstove, komentare i kolumne objavljivao je u najuglednijim domaćim listovima i nedeljnicima: Politici i Ninu. Izbor iz velikog broja njegovih intervjua objavljen je u knjizi Mehuri zapenušanih godina (izabrala i priredila Anđelka Cvijić). Osim naučne, Jovanović se bavi i književnom i filmskom aktivnošću, objavivši dvanaest zbirki poezije i snimivši preko četrdeset alternativnih filmova.
Učestvovao je i imao zapažena izlaganja na nacionalnim i međunarodnim naučnim simpozijumima, a i sam je organizovao više naučnih skupova. Pokrenuo je i uređivao edicije „Otkrivanja“, „Treći milenijum“, „Duša i kultura“ i „Slovenska riznica“. Bio je član redakcija Književnog lista i časopisa Gradina, Kultura i Istočnik. Redaktor je Srpske enciklopedije za oblast etnologije i antropologije, koju izdaje Matica srpska, Srpska akademija nauka i umetnosti i Zavod za udžbenike.
Odabrane objavljene knjige: Srpska knjiga mrtvih; Magija srpskih obreda; Tajna lapota — tradicionalni i naučni mit o ubijanju starih; Duh paganskog nasleđa; Karakter kao sudbina; Klopka za dušu, Anahronike I; Govor pećinskih senki, Anahronike II; Bliskost dalekog, Anahronike III; Sudbina i magija; Prkos i inat; Rečnik javašluka; Ljubav i opraštanje; Čitanje proročanstva (sa M. Demićem); Igranje s ništavilom; Okolni put; Pamćenje i samozaborav; Svetovi antropološke imaginacije; Antropologija zla; Tajni interes: pesničko i antropološko iskustvo; Onirički kod: uvod u antropologiju snova; Kraj ambisa; Putovanje zaboravljenim brodom; Skriveni čovek; Negovana divljina; Agresija i kultura; Novo varvarstvo; Manconijevo zaveštanje; Mitska aura smrti. Objavio je i više priređenih knjiga, brojne radove u časopisima i tematskim zbornicima, predgovore i pogovore više značajnih knjiga i brojne odrednice u enciklopedijama.
Iz obrazloženja predloga za nagradu
Bojan Jovanović je autor značajnog i obimnog naučnog opusa posvećenog etnološkom i antropološkom istraživanju naše tradicionalne i savremene kulture. Dvadeset i osam autorskih, dvanaest priređenih knjiga i preko dvesta radova objavljenih u periodici, zbornicima i posebnim izdanjima, kao i brojni tekstovi, prikazi, osvrti i komentari u dnevnim i nedeljnim listovima, plod su njegovog višegodišnjeg rada koji karakteriše kritički odnos prema dotadašnjem nasleđu i težnja da se što celovitije sagledaju razmatrani fenomeni. U odnosu na prethodne istraživače, njegovo delo odlikuju rezultati ostvareni dubinskim analizama kulturnih slojeva i nastojanje da se komplementarnim znanjem osvetle bitne pojave u srpskoj tradicionalnoj i savremenoj kulturi.
...može se zaključiti da Bojan Jovanović spada u naše najplodnije i najznačajnije tumače srpskog nasleđa, i po našem sudu, on je naš najistaknutiji antropolog ovog vremena. Njegove radove karakteriše širok tematski raspon i znanja iz interdisciplinarnog istraživačkog polja u kojem se ukrštaju antropologija, psihologija, sociologija, istorija i književnost. Rezultati njegovih proučavanja ugrađeni su u pristupe savremenih antopoloških i etnoloških razmatranja o čemu svedoči citiranost njegovih tekstova u naučnim radovima. Njegove knjige kao i brojni ogledi, studije i članci obeležili su domaću savremenu etnologiju i antropologiju i doprineli boljem razumevanju naše tradicije i savremenih kulturnih pojava.
Zoran Gutović,
direktor i glavni i odgovorni urednik
izdavačke kuće Pravoslavna reč
NAGRADA „TEODOR PAVLOVIĆ” ZA NAJBOLJU KNJIGU
Nagrada „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu dodeljuje se Nenadu Šaponji za knjigu pesama „Psihologija gravitacije” (Prometej, Novi Sad 2023).
O dobitniku
Nenad Šaponja (1964, Novi Sad), pesnik, esejista, književni kritičar, čiji su stihovi prepoznatljivi u savremenoj srpskoj poeziji po stilskoj perfekciji, hermetičnosti i oštrim metafizičkim uvidima. U oblasti književne kritike promoviše postmodernu poetiku i ideosinkretički interpretativni pristup književnim delima, koji podrazumeva življenje u književnosti.
Desetak godina je bio kritičar Politike, a 2002. godine osnovao je izdavačku kuću Agora, danas jednog od najistaknutijih srpskih izdavača, sa jedinstvenim mestom u ovom polju, zahvaljujući širokim interesovanjinjma i kvalitetnom izboru.
Knjige poezije: Đokonda (1990), Odrazi varke (1993), Očevidnost (1996), More (1998), Četiri poeme (2000, 2001), Slatka smrt (2012), Postoji li dodir tvoje duše? (2014), Izgledam, dakle nisam (2017), Silazim u tišinu tega bačene kocke (2019).
Knjiga eseja i kritika: Bedeker sumnje (1997), Autobiografija čitanja (1999), Iskustvo pisanja, (2001, 2002).
Knjiga putopisa: A Brisel se da prehodati lako (2018, 2019, 2022).
Poezija Nenada Šaponje je prevođena i na engleski, španski, italijanski, mađarski, francuski, makedonski, poljski, slovački, rumunski, albanski i azerbejdžanski jezik.
Prevedene knjige: Postoji li dodir tvoje duše? - na makedonski; Slatka smrt - na rumunski, španski i slovački; Izgledam, dakle nisam - na slovački, španski i azerbejdžanski; A Brisel se dâ prehodati lako, na engleski, makedonski i arapski jezik.
Sastavio je i nekoliko antologijskih izbora: Antologija savremene novosadske priče (2000), Antologija stare novosadske priče (2003), Prosvetina knjiga krimi priče (2003), Pavle Ugrinov (u ediciji Deset vekova srpske književnosti, 2013), Nova priča Novog Sada (2018), The New Story of Novi Sad (2022).
Nagrađen je „Brankovom nagradom” za knjigu Đokonda, „Prosvetinom nagradom” za knjigu Bedeker sumnje, nagradom „Miroslav Mika Antić“ za knjigu Izgledam, dakle nisam, nagradom „Moma Dimić“ za knjigu A Brisel se da prehodati lako, nagradom „Milan Bogdanović” za književnu kritiku, i nagradom „Kočićevo pero” za knjigu Psihologija gravitacije.
O nagrađenoj knjizi
...ono što od početka svog pesničkog rada preduzima Nenad Šaponja, nazvaću psihonautikom. Plovidbom beskonačnim okeanom duše, pri čemu se putnik može odrediti kao krajnji singularitet: kao Ja, u smislu individualne subjektivne instance. Ako bismo hteli starinski izraz, bila bi to neka vrsta samospoznaje. Saznanje najtežeg predmeta, odgonetanje najveće zagonetke. Nije uzalud na proročištu u Delfima stajao natpis GNOTHI SEAUTON. Upoznaj sebe samoga. Tek onda možeš pokušati da razumeš svet. Ali pesnik dodaje: „Da bi razumeo svet, / moraš da odeš daleko od sebe. // Da bi razumeo sebe, / moraš da budeš / duboko u svetu.“
Imajući u vidu, dakle, da je poezija Nenada Šaponje po svom sadržaju psihonautika, kao i retku doslednost koju on pokazuje u oblikovanju svoga glasa, usuđujem se da kažem da je ta poezija, ujedno, još nešto. Nešto drugo, a ne samo poezija; možda je ona čak i pre to drugo, možda je poezija samo medij kojim nam pesnik saopštava detalje o svom putovanju dušom, često metaforično izjednačenom sa plovidbom, koja zna i za mirno more i utočište u nekoj sigurnoj luci, ali isto tako poznaje i oluje, opasne skrivene hridi, pa i stradanje, potonuće: „Plovismo kroz druge koji jesu. / Tonusmo kroz druge koji nisu.“ Svejedno je, hoćemo li to drugo što izražava Šaponjin stih nazvati filosofijom ili dubinskom psihologijom, ono se tiče pitanja subjektivnosti, duše, čistoga Ja, i njegovog potvrđivanja.
Umesto nekog naivnog lirskog uzleta, koje gura u prvi plan subjektivnost u njenom suočavanju sa svetom, bez stvarne refleksije, kod Šaponje, od samih početaka, glas njegove pesme uračunava i sopstvenu poziciju, a sa tim refleksivnim odnosom se rađa i sumnja; ona je lekovita, ona razvejava iluzije u koje smo umotani. Na prvom mestu, u poemama ovog pesnika čitamo tragove nastojanja da se pouzdano uspostavi pozicija čistoga Ja, i da se ono potvrdi i potom odredi prema nekom mogućem Ti. Zato je njegov govor izrazito dijalogičan.
Međutim, već u prvoj celini pesnikove nove knjige sa neobičnim naslovom Psihologija gravitacije, taj osnovni dijaloški odnos se shvata kao narušen, kao „zabuna između tebe i mene“. Uzrok te zabune je, čini se, u tome što kroz život prolazimo vođeni bacanjem kocke, dakle slučajno; i kao da to nije dovoljno, pesnik nam dalje sugeriše, ova igra je nameštena, kocka u sebi nosi teg, koji će poremetiti ravnotežu slučaja. No, pretpostavka da je životna igra nameštena, i da uopšte postoji kocka sa tegom, ujedno implikuje realnost socijalnog konteksta u kome jedino može da se pojavi takav odnos, „usred dodira duša“, kako kaže pesnik, „stalno bejasmo na raskršćima“.
Saša Radojčić
Teodor Pavlović (1804–1854), koji je rođen u Karlovu, današnjem Novom Miloševu, bio je obnovitelj i reformator Matice srpske, njen prvi sekretar, urednik „Letopisa” Matice srpske, osnivač Galerije Matice srpske, osnivač prve muzejske zbirke u Srba, novinar i rodonačelnik žurnalistike u Srba, advokat, književnik, prevodilac – jedna od najistaknutijih, a nepravedno zaboravljenih, ličnosti srpskog naroda u prvoj polovini 19. veka, čije je pregalaštvo dalo trajni doprinos srpskoj kulturi.
У сусрет промоцији! Прво представљање прозног дела РОМЕЛА у издању БКЦ из Hовог Милошева одржаће се 25. септембра у 19 часова, Удружење књижевника Србије - Француска 7, Београд. О књизи ће говорити: Мср Милана Поучки - рецензент Чедна Радиновић Лукић Сања Обрадовић - аутор Проф. др Урош Дојчиновић - музичка подршка Видак Масловарић - уредник трибине Француска 7 Добрo дошли!
Део из рецензије - Бол је нашла дом :
-Опчињеност природом оличена је и у овом делу, те се велика пажња посвећује биљкама, чија је симболика од великог
значаја за разумевање написаног. О важности света који нас
окружује сведочи и двадесет прво поглавље Зелено је Сунце
у пролеће, које „затвара” књижевни део Ромеле, а на самом
крају налази се одељак Студио 022, у коме се, како је већ
наговештено, налази 24 цртежа у којима уочавамо двогубе,
испреплетене, сједињене и у једно утиснуте ликове – због чега
ово можемо тумачити као спој свих нас у Једно, али и као
присуство свесног и несвесног у свакоме од нас. Цртежи који
су урађени као графике или су пак осликани дугиним бојама у фокусу имају човека, то јест сусрет људи или индивидуе
са самим собом. Неретко ћемо на њима приметити мноштво
различитих глава (рекли бисмо да то алудира на много другачијих гласова у истим), а као један од упечатљивих цртежа
који није у боји издваја се онај на коме су насликане жуте очи.
Духовну подлогу, али и метафору коју повезујемо са у делу
поменутом жутом ружом оставићемо читаоцима и будућим
тумачима као једну од тема за размишљање.
И док се остали тумачи стваралаштва Сање Обрадовић
буду бавили анализом и откривањем скривеног, али ипак на
значеног у њеном делу, наше размишљање и очекивање ићи
ће у овом правцу: да ли ће наредна књига поменуте ауторке
изнова померити границе, отиснути се у још више духовне
сфере, вратити се у нагонске аспекте или ће строжом формом, све јаснијим језичким изразом и много присутнијим
упливом рационалног, свесног и логичког Обрадовићка прићи
класичним формама књижевности? Једно је сигурно: синкретизам уметности и неизоставни перформанс биле су и остаће
кључна поетичка нијанса Сање Обрадовић, ауторке чији је ход
по болу путања ка књижевним стазама, дому њене уметничке
душе.
Kad privali podne
Kad privali podne obično doručkujem, a onda idem u krevet. I tako godinama činim, kad nisam na putu, kad nemam goste i kad nisam pod velikim stresom. Oni koji se bave proučavanjem zdrave i redovne ishrane govore mi da to nije dobro, da to nije zdravo i da to goji. U pravu su, verujem im, ali ipak činim suprotno. I tek u poslednjim godinama sam se vratio u to beba stanje koje me vraća na onaj period kad sam bio u povoju i kad mi je, mislim, bilo mnogo lepo. Moji roditelji su morali da idu na njivu i da rade. A baka me je obično dobro nahranila i stavljala da spavam kako bi i ona bila slobodna da i ona dok se roditelji ne vrate mogla nešto da uradi. I to nije bio samo moj slučaj, to je bila opšta praksa u Banatu u paorskim kućama.I još mi je baka govorila, Spavaj, spavaj, pile moje treba da narastiš.
DEČAKOVA ŽELJA
Povedi me u pozorište
kao u snu
dobri moj anđele
Da vidim
kako je oživeo olovni
vojnik
I probudila se
uspavana lepotica
porculanska lutka
iz Šangaja
Namigiva publici
i viče mama
Da omirišem
emotivni barut
što pršti
pod njihovim đonovima
dok nadolazi
dramski zaplet
Da čujem škripu dasaka
kad na sceni
očaravaju
i zavode jedno drugo
plesom
junak i junakinja
Učini da postanem
rekvizit
kitnjasta haljina sa ružama
koju svake večeri
na negovano nago telo
glavna glumica oblači
Пријавите се на:
Постови (Atom)