Na postelji plavoj svilenoj pupak vezuješ Noći Piruete magične prstima po praznom jastuku činiš A mislila si Ova noć je moja

Lepa si blaga U pozama različitim Među slikama oduhovljena i krotka Sudbino

Znanje ne rešava moje probleme,rekao je i uzeo ceger i otišao na pijacu.

U popodnevnom snu Crveni Kmer traži radnike

 Vozeći se na suvozačevom sedišti u šleperu marke Man, stigao je u naš grad crveni kmer koji je imao i drugo ime - češki pacijent. Mi smo uvek za njegov dolazak klali svinju. I tražili smo gde da je kupimo bez para. Bio je dvadeseti u mesecu, pare smo dobijali oko osmog idućeg meseca. Bila je u pitanju otpremnina koja se davala u tranšama. Ja sam se požalio Milanu koji mi je ponudio krmači debelu i masnu od četvet tone da zakoljemo i da napravimo čuveni, nadaleko čuveni paprikaš za češkog pacijenta. On nikako nije smeo da zna da mi nemamo, a i da loše stojimo i sa parama i sa svinjama. Milan je rekao da mi osmog, kad dobijemo pare, njemu kupimo jedno nazime od trideset do četrdeset kilograma koje je on želeo da spremi za svoje goste kad mu dođu. Ostatak para bi trebalo da mu isporučimo kad budemo imali.

Tog dana sam sa sestrom išao prema birou za zapošljavanje. Trebalo je da se prijavim. Putovao sam sat i po autobusom u jednom pravcu. Kad sam stigao sa kartonom do vrata, dočekao me je službenik koji je bio vojnički zategnut i za pojasom je nosio opasač. Rekao mi je da dođem sutra da se prijavaim, a da danas ne može da me prihvati jer počinje sastanak. U pitanju je vojna stvar. Da se nije u međuvremenu, dok sam putovao od mog sela do biroa za zapošljavanje zaratilo, pa da ja nisam čuo. Nije rat, rekao je, već ozbiljni vojni sastanak, i rekao mi je da ne ponavlja da dođem sutra. Naljutio sam se i zaplakao od besa i rekao mu da sutra neću imati para da dođem i da se oni u zavodu za zapošljavanje ne igraju sa ljudima i da ja ne mogu da dolaziom bez para. I plakao sam, i to baš onako istinski. Žene koje su sedele i čekale nešto na vratima su se ražalile i neke od njih su ganute mojom sudbinom počele da plaču.

Iz kancelarije sam izašao i krenuo kod načelnice koja se spremala da putuje na piknik. Obukla je neki kostim koji je više za večernji izlazak, ali je na nogama imala patike. Volim kostime, pa to ti je. Oni mi daju ozbiljnost, govorila je, a patike volim jer sam ja nekadašnji sportista. Bila sam prvakinja naše mesne zajednice u lastišu. Svidelo mi se kako lepo načelnica govori o sportu, a i ja sam nekada bio sportski čovek, voleo sam da pratim borbe guskova, a i sam sam držao jedno  maleno jato na čelu sa mojim favoritom koji se zvao Dinko. Voleo sam da učestvujem, a i sada držim kod kuće maleni prutić kojim sam terao guske sokakom da idu u borbu. Načelnica mi je rekla da je moj slučaj kao nezaposlenog lica jedinstven i da će se ona jednom u budućnosti pozabaviti samnom i da će se, ako Bog da, kad se meni status promeni, za mene i udati. A ja sam je slušao u neverici znajući da smo od Milana uzajmili krmaču od četvrt tone da dočekamo češkog pacijenta koji nam je svima od pre nekoliko godina obećavao poslove po hotelima i davao nam mogućnost da o tome razmislimo. Sve mi se pobrkalo u glavi. Češkog pacijenta je načelnica zbog toga što je sitan i pisav zvala crveni kmer. I još bih stao malo kod načelnice u kancelariji da se nije spremala za piknik, a i ja sam morao da idem da koljemo krmaču za našeg gosta koji je obožavao nadev, a pogotovu onaj koji je na bazi bare. Uživao je u tome. Sećam se, kad je prošli put bio, jeo je kao mećava. Sve je otpadalo, nije mogao da rukama nasluži koliko je brzo gutao.

Načelnica je otišla na piknik, češki pacijent je čekao, a ja sam seo u autobus koji je plovio, plovio, plovio u snu.

U herbarijumu čije korice su nebo i zemlja presujem događaje iz života Tek da ih sačuvam suve i krte Kao retko bilje u spomenaru

Utvrđen u glasu slovu što se proteže dugim kaljavim putem istorije Natrpane sa brda i sa dola jezikom Kolebam se prizorima očima snevača viđenim

Razmišljam o mogućnosti kako sam večeras otvorio Instagram profil na kompjuteru razmišljam o mogućnosti Instagram priče i dnevnika o običnom životu i onom što radim i što mi se događa to može da bude interesantno i neponovljivo zanimljivo iskustvo s obzirom da ne znam da li je još neko pravio Instagram dnevničke beleške koje je otvarao za čitanje prema javnosti Čak može da ide i Instagram roman u nastajanju

 razmišljam o mogućnosti kako sam večeras otvorio Instagram profil na kompjuteru razmišljam o mogućnosti Instagram priče i dnevnika o običnom životu i onom što radim i što mi se događa to može da bude interesantno i neponovljivo zanimljivo iskustvo s obzirom da ne znam da li je još neko pravio Instagram dnevničke beleške koje je otvarao za čitanje prema javnosti


 Čak može da ide i Instagram roman u nastajanju


Како је принц Ђорђе Карађорђевић завршио у лудници...

 Како је принц Ђорђе Карађорђевић завршио у лудници...

На деду, црногорског краља Николу, имао је неукротиву и необуздану нарав. Често је ишао на Аду у рибарење са својим професором математике и великим пријатељем Миком Аласом. Ђорђева прека нарав доводи га у многе неприлике. Био је у непријатељству са Николом Пашићем, Драгутином Димитријевићем Аписом и генералом Петром Живковићем. За разлику од њега, Петров млађи син Александар, имао је много више дипломатског духа и тактике и био је Пашићев миљеник.
Принц Ђорђе је ишао у војну школу у царској Русији, у Кадетски корпус цара Александра II. Често је тада од својих другова кадета скривао своје племићко порекло, тј. да му је деда црногорски књаз Никола, чије су две ћерке,Ђорђеве тетке, биле удате у Русији за руске племиће.
Његово школовање прекинуо је Мајски преврат 1903. године када је у Србији убијен краљ Александар Обреновић и његова жена краљица Драга. Одлучено је да нови краљ буде кнез Петар Карађорђевић, који је тада живео у Женеви. Од 1903. године Ђорђе је имао титулу престолонаследника, као најстарији краљев син.
Један догађај био је преломан за Ђорђев живот, убиство његовог слуге Стевана Колаковића. У нападу беса, престолонаследник га је премлатио. Стеван је имао тешке повреде по глави и трбуху. Сви ударци су били, по мишљењу лекара, нанети ударцима ноге. Од задобијених повреда слуга је после неколико дана умро. Сахрањен је дан раније него што је речено његовим рођацима и пријатељима.
Режимска штампа је покушала да заташка злочин називајући га "тајанствено убиство", али су српски социјалдемократи преко Радничких новина започели упорну кампању, захтевајући да се злочин казни. Овај догађај је изазвао велику буру у српској, а нарочито у аустроугарској штампи, па је због свега тога Ђорђе понудио абдикацију 27. марта 1909. године. Нови престолонаследник постао је млађи брат Александар, који тада долази из Петрограда.
Принц Ђорђе је учествовао у оба балканска и у Првом светском рату. Тешко је рањен у бици на Мачковом Камену код Крупња септембра 1914. године.
После смрти краља Петра 1921. године, власт је и званично преузео његов млађи син, краљ Александар. Нетрпељивост између Ђорђа и Александра све је више расла. Принц Ђорђе је ухапшен 1925. године и годинама је боравио у некој врсти затвора за психичке болеснике са многим погодностима, у Топоници код Ниша. Монтирани су лекарски извештаји да је неурачунљив. После убиства краља Александра 1934. године у Марсељу, принц Ђорђе се понадао да ће бити пуштен на слободу.
Међутим, кнез намесник Павле и краљица Марија, нису имали жељу да га ослободе и он је у затвору дочекао и Други светски рат. Ослободили су га Немци, знајући за велику неправду која му је нанета.
После Другог светског рата нова комунистичка власт све чланове династије Карађорђевић (који су били у изгнанству) прогласила је државним непријатељима, одузела им држављанство и конфисковала имовину. Једино је принц Ђорђе остао у Београду и живео мирно у слободи као пензионер.
Чини се да је комунистичка власт имала више разумевања за њега од рођеног брата. У позним годинама оженио се Радмилом Радоњић. Нису имали деце. Умро је у Београду, у дубокој старости, 17. октобра 1972. Сахрањен је у задужбини свога оца, цркви св. Ђорђа на Опленцу код Тополе. Поред њега је сахрањена и његова жена Радмила.







Како је принц Ђорђе Карађорђевић завршио у лудници...
На деду, црногорског краља Николу, имао је неукротиву и необуздану нарав. Често је ишао на Аду у рибарење са својим професором математике и великим пријатељем Миком Аласом. Ђорђева прека нарав доводи га у многе неприлике. Био је у непријатељству са Николом Пашићем, Драгутином Димитријевићем Аписом и генералом Петром Живковићем. За разлику од њега, Петров млађи син Александар, имао је много више дипломатског духа и тактике и био је Пашићев миљеник.
Принц Ђорђе је ишао у војну школу у царској Русији, у Кадетски корпус цара Александра II. Често је тада од својих другова кадета скривао своје племићко порекло, тј. да му је деда црногорски књаз Никола, чије су две ћерке,Ђорђеве тетке, биле удате у Русији за руске племиће.
Његово школовање прекинуо је Мајски преврат 1903. године када је у Србији убијен краљ Александар Обреновић и његова жена краљица Драга. Одлучено је да нови краљ буде кнез Петар Карађорђевић, који је тада живео у Женеви. Од 1903. године Ђорђе је имао титулу престолонаследника, као најстарији краљев син.
Један догађај био је преломан за Ђорђев живот, убиство његовог слуге Стевана Колаковића. У нападу беса, престолонаследник га је премлатио. Стеван је имао тешке повреде по глави и трбуху. Сви ударци су били, по мишљењу лекара, нанети ударцима ноге. Од задобијених повреда слуга је после неколико дана умро. Сахрањен је дан раније него што је речено његовим рођацима и пријатељима.
Режимска штампа је покушала да заташка злочин називајући га "тајанствено убиство", али су српски социјалдемократи преко Радничких новина започели упорну кампању, захтевајући да се злочин казни. Овај догађај је изазвао велику буру у српској, а нарочито у аустроугарској штампи, па је због свега тога Ђорђе понудио абдикацију 27. марта 1909. године. Нови престолонаследник постао је млађи брат Александар, који тада долази из Петрограда.
Принц Ђорђе је учествовао у оба балканска и у Првом светском рату. Тешко је рањен у бици на Мачковом Камену код Крупња септембра 1914. године.
После смрти краља Петра 1921. године, власт је и званично преузео његов млађи син, краљ Александар. Нетрпељивост између Ђорђа и Александра све је више расла. Принц Ђорђе је ухапшен 1925. године и годинама је боравио у некој врсти затвора за психичке болеснике са многим погодностима, у Топоници код Ниша. Монтирани су лекарски извештаји да је неурачунљив. После убиства краља Александра 1934. године у Марсељу, принц Ђорђе се понадао да ће бити пуштен на слободу.
Међутим, кнез намесник Павле и краљица Марија, нису имали жељу да га ослободе и он је у затвору дочекао и Други светски рат. Ослободили су га Немци, знајући за велику неправду која му је нанета.
После Другог светског рата нова комунистичка власт све чланове династије Карађорђевић (који су били у изгнанству) прогласила је државним непријатељима, одузела им држављанство и конфисковала имовину. Једино је принц Ђорђе остао у Београду и живео мирно у слободи као пензионер.
Чини се да је комунистичка власт имала више разумевања за њега од рођеног брата. У позним годинама оженио се Радмилом Радоњић. Нису имали деце. Умро је у Београду, у дубокој старости, 17. октобра 1972. Сахрањен је у задужбини свога оца, цркви св. Ђорђа на Опленцу код Тополе. Поред њега је сахрањена и његова жена Радмила.

[ ponedeljak, 23. februar 2026. 12:47 ] ⁨Radovan Vlahovic⁩: Корисна вештачка интелигенција

 [ ponedeljak, 23. februar 2026. 12:47 ] ⁨Radovan Vlahovic⁩: Корисна вештачка интелигенција


ChatGPT.com – питајте било шта

RecCloud.com – промените свој глас

Krea.ai – креирајте логотипе

ElevenLabs.io – клонирање гласа

Gamma.app – дизајн докумената

Suno.ai – креирајте музику

Runway.ml – уређивање видеа

Relume.io – веб дизајн

Descript.com – уређивање звука

Tome.app – презентације

Perplexity.ai – истраживање

PicWish.com – уређивање фотографија

LumaLabs.ai – 3Д модели

Pika.art – вештачка интелигенција видео

Claude.ai – програмирање, рад са текстовима

Симон Грабовац Moj Gospode


Песнички поступак Радована Влаховића у уланченој збирци песама, или поеми, Мој Господе, сажима нека искуства познатих песничких открића али и додаје неке нове, овој врсти песништва инхерентне облике певања. Шта то конкретно значи? Песнички замах, оно што окупља и одржава поједине песме (поему) као уметничке творевине, песник нуди као свој спецификум, оснивајући га на натрухама и остацима форми епског, хуморног, апсурдног, сатиричног, ироничног, као и у разним облицима опонашања, симулакрума, да би се све, коначно, испоставило као веома једноставна и јасна „прича”, порука појединих песама (поеме). Други ниво, онај који би се могао именовати као мотивско-садржинска основа песама (поеме) је испреплетена тканица од сенки разноврсних фолклорних , природних, патријархалних, породичних, сеоских, политичких, религијских, обичајних и интимних тема и призора. Ритам је, поред специфичног односа спрам ових разноврсних светова и њиховог уплитања, сучељавања, оно кључно везивно ткиво, које одржава поједине песме (поему) као целину. Разноврсност ритма, његово опонашање или симулирање неких познатих образаца из разних поетских облика, религије и других духовних дисциплина, комбинована са специфичним банатским осећањем и тешком меланхолијом (скоро безнађем), обезбеђује овом песничком делу сасвим издвојено место у нашем савременом песничком пејзажу.

 

Симон Грабовац


Desi se ponekad da otkrijem nakon mnogo razmišljanja i preispitivanja koliko ustvari malo znam o samom sebi, a čitav dosadašnji život sam se bavio istraživanjem vlastitih dubina i visina. To me naravno ne obeshrabruje da najstavim i dalje da otkrivam sebe sebi.Da i dalje tragam za klicom radosti koja leči i spasava dušu što lebdi u međuprostorima snohvatica, kraj kojih caruje kontraverzna svakodnevica.

Канада 2,34 хиљ. Сједињене Државе 385 Немачка 221 Сингапур 84 Србија 45 Финска 23 Француска 16 Уједињено Краљевство 13 Шведска 11 Пољска 8 Румунија 7 Ирска 5 Индија 5 Израел 3 Мађарска 2 Холандија 2 Албанија 1 Аустралија 1 Белгија 1 Остало 73

Utvrđen u glasu slovu što se proteže dugim kaljavim putem istorije Natrpane sa brda i sa dola jezikom Kolebam se prizorima očima snevača viđenim

Selektivno pamtim od kad su me uhvatili za noge da vide šta sam Selektivno čitam tek da ostanem na visini zadatka Selektivno pišem kad padne nek lane Spremam se da umrem selektivno U času kad mi to bude odgovaralo u selektivnom pamćenju

Желим се не стидети веселе младости

 

Желим кад побелим као чилаш

Желим кад се смотам као

робијаш доживотан

Желим се не стидети веселе

младости

не кршкати прсте због сочних

глупости и занесених радости

Желим да смо млади

кад се пева ради

Кад се слатко љуби

кад се умно гради

Желим кад побелим као чилаш

да смо опет млади



                                                                           Август / септембар '78.

Dirnuo si me do suza...Osim teksta, ti imaš nešto hiptnotičko u glasu. Hvala ti...kaže mi prijaeljica Tanja.

Vidim timski igrači dodaju loptu jedni drugima.Oni se sa timom dižu i sa njim padaju.Ja i Zaratustra sedimo na tribinama i cepkamo suncokret.A onda noću na mesečini plešemo po rosnoj travi,na smenu.