O prijateljima Retko govorim, a kad sam to ponekad i učinio, u mladosti, iskustvo mi je pokazalo da se nikada nije završilo na dobro. Teško da nas ljudi koji nas slušaju mogu razumeti u onoj meri kako bi mi to želeli. A kada ih počinjemo ubeđivati, oni su sve sumnjičaviji, oni nas sve skeptičnije gledaju i sve se podozrivije smeškaju. Moja priroda je učinila da sam još od detinjstva imao tu mogućnost, može se reći sposobnost, da lako sklapam poznanstva. A moja potreba za emotivnom blizinom je činila da ih veoma brzo prihvatam kao prijatelje. A moja polivalentna priroda je uvek nalazila prostora za svakog od njih. Veoma retko sam o njima pred drugima, a pogotovo pred ljudima i mojim drugarima sa kojima sam odrastao i koji su se kretali uglavnom samo jednom krugu, govorio. Njih to nije interesovalo, a i kada sam nametao temu video sam da se dosađuju. Dugo sam ćutao o tome. Godine su učinile da sada, kad radim jednu blagu rekapitulaciju svog života i življenja, moram da se osvrnem i na njih, i da priznam da su imali veliki uticaj, na različite načine, na moj život. Sada, u ovim godinama, je i vreme da, ne samo da ih se setim, već i da po nešto napišem o njima i da ih pogledam u oči i zahvalim se na trpeljivosti. Mnogi od njih i nisu među živima. Mnogih se možda i ne mogu u svakom trenutku setiti jer su mi izašli iz vidokruga sećanja, ali ja ću pokušati da otvorim jednu novu stranicu moje kratke proze koja će biti vezana za moje sećanje i pamćenje ljudi koje sam tokom pola veka boravka na zemlji bio u prilici da upozna
Помрчина
Помрчина
Помрчина,
помрчина
Село спава,
село спава
Ватра пузи
Ноге смрду
Куда сатић
Куда сатић
Дал у чворић
Па у лончић
И у левак
Мој Господе
И лептирић
И шеширић
И кромпирић
И фићфирић
Па у левкић
Мој Господе
Па да прстић
Буде штапић
Оловчица
И шумица
Кућно слеме
И врбица
Мој Господе
Draga moja, ništa ne bi od proleća; Od pesama u cveću, od lakoga cveća, Od Aprila, od osmeha, od mena i vesti; Mi nećemo više ruže u vence isplesti. Ovo je jedna od pesama iz zaostavštine Andrea Žida u prevodu Branka Miljkovića. Ovim stihovima želim tek da vas podsetim da je slanje pesama za treći Evropski fesbuk pesnički festival završeno. Pristiglo je oko 32o pesama i naši administratori ih obrađuju i sređuju po azbučnom redu i onda ih šaljemo žiriju na čitanje.
Danas je tačno šest godina kako sam prestao da pušim. Shvatiću ga kao praznik u kom mi se Gospod javio u sobi 527 u Soko banji i prožimajući i kupajući me u svojoj mlečno beloj blagodati oslobodio me iz kandži demona koji je pretio da me uništi. Zahvalan sam mu jer znam da postoji , jer u njega verujem , njemu se molim i Gospoda se bojim u vekove vekov, Amin..
Poštvani Radovane, prošlog septembra sam ti u tvojoj kući obećao da ću ti javiti o svojoj impresiji tvog tvog Kulturnog centra, posebno "Bele sale".
O zavičajnom pesništvu i pesnicima
Nikada i niko u istoriji književnosti mu nije pridavao gotovo nikakvu važnost. Ono je gledano kao nešto sa strane i nešto što ne utiče ni na kakve tokove u književnosti. Kritičari od renomea, pisci od imena, teoretičari sa zvučnim titulama uglavnom su obilazili ovu pojavu kako u našem životu, a tako i u književnosti.
Nema tačke na kugli zemaljskoj koja nije nekome zavičaj. Nema zavičaja bez zavičajnih pesnika i zavičajne književnosti. I to postoji od kad je sveta i veka. U zavisnosti od kraja u kome se javljaju, zavičajni pisci o tome i pevaju. Oni su jednim delom naslonjeni na tradiciju naroda i kraja kome pripadaju, a drugim delom na književnost i poetike koje se uklapaju u njihov zavičajni način mišljenja i pevanja. Baviti se književnošću nije zabranjeno, a takođe i objavljivanjem knjiga. Kad je u pitanju odnos prema zavičajnim piscima i književnosti koju oni stvaraju i objavljavljuju, on se kretao od potpunog ignorisanja i nipodaštavanja, od okretanja glave na drugu stranu oficijelene književnosti, pa do javnog iskazivanja poruge i prezira prema istim. Da bismo se bavili književnošću i nije važno da svi imamo akademske titule. Da bismo se bavili kjiževnošću, dovoljno je da smo rođeni i da jezik koji nas okružuje, zajedno sa jezikom koji nosimo negde u sebi, želimo da uvežemo u određenu formu i iskažemo ga kao pesmu. Nekada to zapišemo, nekada samo izgovorimo. Književnosti bez jezika nema, a takođe, nema ni poezije, pa ni zavičajne poezije. Dakle, zavičajna kniževnost je ona koja se stvara unutar jedne mikro celine - sokak, selo, kvart, grad, okrug, regija itd. Ona ima svoje do sada neproučene i nedovoljno istražene kako leksičke, tako semantičke, tako motivske i idejne zakonitonsti. Zavičana književnost retko podleže aktuelnim književnim trendovima, ali se zato vrlo često uklapa, ili to pokušava, i uključuje se u neki od tradicijskih književnih tokova. Zavičajno pesništvo je nastalo kao izraz i potreba pojedinaca da se kroz književnu i poetsku formu iskaže. Ono je izraz naroda koji je propevao. Ono ima veze i sa našom narodnom poezijom koja je iz istih pobuda i nastasla. Zavičajno pesništvo se jednim delom uglavnom i oslanja na narodnu poeziju. U nekom ranijem vremenu ono se nije zapisivalo već je prenošeno sa kolena na koleno i pamtilo se, i prepričavalo, i opričavalo. Samo one pesme i ona dela koja su selekcijom sa kolena na koleno ostala, stigla su kao usmena književnost da budu zapisana i da dosegnu i do danšnjih dana. U modernom vremenu narodni autori, ili pak zavičajni pisci, su pismeni i oni dela zapisuju, a sa razvojem štamparstva i izdavaštva i objavljuju.Stoji sledeće pitanje: da li nam treba zavičajna narodna književnost uknjižena i objavljena u svojim posebnim edicijama? Svakako da treba, jer zavičajna književnost je narodna književnost u modernom vremenu, a zamislimo istoriju svetske književnosti ako bismo joj oduzeli narodnu književnost. Mi u Banatskom kulturnom centru u jednoj posebnoj ediciji želimo da afirmišemo zavičajne pisce i zavičajnu književnot. Mi njihovim ostvarenjima prilazimo sa pažnjom i uvažavanjem, shvatajući da je svako delo izraz pojedinčeve žudnje za radošću beskonačnog, i da ako gledamo kroz tu vizuru sve druge negativne kritike gube smisao.
ИСТОРИЈА КОЈУ СУ НАМ ЗАБРАНИЛИ: ВЕЧНА ЛИСТА СРПСКИХ ВЛАДАРА (490–ДАНАС) 🇷🇸
Не дозволи да ти говоре да смо "тикве без корена" које су дошле у 7. веку! Ово је хронолошки низ наших владара, од древних времена, преко царства, па све до данас. Сви на једном месту.
📜 САЧУВАЈ И ПОДЕЛИ ОВО БЛАГО! 📜
👇 I. ДРЕВНА ДИНАСТИЈА СВЕВЛАДОВИЋА (490–640) 👇
(Владари пре званичне историје)
👑 Свевлад I (крај 5. века)
👑 Оштројило (490–535) – Погинуо бранећи Превалис (Црну Гору)
👑 Свевлад II (око 535–550)
👑 Селимир (око 550–565)
👑 Владин (око 565–579)
👑 Ратимир (око 579–590)
👇 II. ДИНАСТИЈА СВЕТИМИРОВИЋА (640–794) 👇
👑 Светимир (око 640–655)
👑 Будимир (Светолик) (око 655–670)
👑 Светолик (око 670–685)
👑 Владислав (око 685–700)
👑 Томислав (око 700–720)
👑 Себеслав (око 720–740)
👇 III. ВЛАСТИМИРОВИЋИ (Рана средњовековна Србија) 👇
👑 Кнез Дрван (владао Белом Србијом пре 626.)
👑 Вишеслав (око 780)
👑 Радослав (око 800)
👑 Просигој (око 822)
👑 Кнез Властимир (око 830–851) – Оснивач државе
👑 Мутимир (851–891)
👑 Прибислав (891–892)
👑 Петар Гојниковић (892–917)
👑 Павле Брановић (917–921)
👑 Захарије Прибиславовић (921–924)
👑 Кнез Часлав Клонимировић (927–960) – Ујединитељ
👇 IV. ВОЈИСЛАВЉЕВИЋИ (Дукља/Зета) & ВУКАНОВИЋИ (Рашка) 👇
👑 Свети Јован Владимир (око 990–1016)
👑 Стефан Војислав (1018–1043) – Победио Византију
👑 Краљ Михаило Војислављевић (1050–1081) – Први крунисани краљ
👑 Цар Константин Бодин (1081–1101)
👑 Жупан Вукан (1083–1112)
👑 Урош I Вукановић (1112–1145)
👑 Урош II Примислав (1145–1162)
👑 Белош Вукановић (1162) – Владао и као Бан Хрватске
👑 Деса (1162–1165)
👑 Тихомир (1166–1168)
👇 V. СВЕТОРОДНА ЛОЗА НЕМАЊИЋА (Златно доба) 👇
🏰 Стефан Немања (1166–1196) – Отац нације
🏰 Стефан Првовенчани (1196–1228) – Први Краљ Рашке
🏰 Стефан Радослав (1228–1234)
🏰 Стефан Владислав (1234–1243)
🏰 Стефан Урош I (1243–1276)
🏰 Стефан Драгутин (1276–1282) – Краљ Срема
🏰 Стефан Урош II Милутин (1282–1321)
🏰 Стефан Урош III Дечански (1321–1331)
🏰 ЦАР ДУШАН СИЛНИ (1331–1355) – Цар Срба, Грка и Арбанаса ⚔️
🏰 Цар Урош V (Нејаки) (1355–1371)
🏰 Симеон Урош (Синиша) (1359–1370) – Цар Срба и Грка у Епиру
🏰 Јован Урош (1370–1373) – Владар Тесалије
👇 VI. ЧУВАРИ ЦАРСТВА И ОТПОР ТУРЦИМА 👇
🛡️ Краљ Вукашин Мрњавчевић (1365–1371)
🛡️ Краљ Марко (Краљевић) (1371–1395)
🛡️ Кнез Лазар Хребељановић (1371–1389) – Косовски мученик
🛡️ Краљ Твртко I Котроманић (1377–1391) – Краљ Срба, Босне и Приморја ⚜️
🛡️ Деспот Стефан Лазаревић (1389–1427) – Змај Реда Змаја
🛡️ Ђурађ Кастриот - Скендербег (1443–1468) – Бранилац Епира и Арбаније (Србин по оцу и мајци) ⚔️
🛡️ Деспот Ђурађ Бранковић (1427–1456)
🛡️ Деспот Лазар Бранковић (1456–1458)
👇 VII. ДЕСПОТИ У ЕГЗИЛУ (Срем и Угарска) 👇
⚔️ Змај Огњени Вук (Вук Гргуревић) (1471–1485)
⚔️ Деспот Ђорђе Бранковић (1486–1496)
⚔️ Деспот Јован Бранковић (1496–1502)
⚔️ Цар Јован Ненад (1526–1527) – Цар Срба у Војводини
⚔️ Радослав Челник (1527–1530)
⚔️ Деспот Павле Бакић (до 1537)
👇 VIII. ПЕТРОВИЋ-ЊЕГОШИ (Српска Спарта / Црна Гора) 👇
🦅 Владика Данило I (1697–1735)
🦅 Владика Сава II (1735–1781)
🦅 Владика Василије (1750–1766)
🦅 Петар I Петровић (Свети Петар Цетињски) (1782–1830)
🦅 Петар II Петровић Његош (1830–1851)
🦅 Књаз Данило (1851–1860)
🦅 Краљ Никола I Петровић (1860–1918)
👇 IX. ВАСКРС СРБИЈЕ (Карађорђевићи и Обреновићи) 👇
🎩 Вожд Ђорђе Петровић - Карађорђе (1804–1813)
🎩 Кнез Милош Обреновић (1815–1839)
🎩 Кнез Милан Обреновић II (1839)
🎩 Кнез Михаило Обреновић (1839–1842)
🎩 Кнез Александар Карађорђевић (1842–1858)
🎩 Кнез Милош Обреновић (друга владавина 1858–1860)
🎩 Кнез Михаило Обреновић (друга владавина 1860–1868)
🎩 Краљ Милан Обреновић IV (1868–1889)
🎩 Краљ Александар Обреновић (1889–1903)
🎩 Краљ Петар I Карађорђевић (Ослободилац) (1903–1921)
🎩 Краљ Александар I Карађорђевић (Ујединитељ) (1921–1934)
🎩 Краљ Петар II Карађорђевић (1934–1945)
📢 ПОДЕЛИ ИСТИНУ! Нека се види колико су дубоки наши корени!