Postoje melodije koje mogu satima da slušam.One smiruju dušu uznose duh i otvaraju vrata percepcije. One često nisu odraz trenutnog raspoloženja niti su emotivni izlivi koji se na takav način iskazuju.One su savršeni sklad i lepota koja uvek prija.Dakle kao što umetnika ne treba mnogo identifikovati sa delom tako i fejsbuk muziciranje ne treba shvatati bukvalno.
DNEVNIK PISCA Sa Zapada kroz crkveni toranj
Sa Zapada kroz crkveni toranj i krst stiže mi veliko, u zalasku, sunce i tuče u
pročelje gde sedim pred ikonom Svetog Nikole koji spasava brodolomnike. Prija
mi zalazak sunca u mojoj kući i od kad znam za sebe, iz mog dvorišta se video, iz
mog konka, pa potom sa moje terase, iz prithovine se video krst moje crkve.
Ponekad se činilo kao da je u mom dvorištu, da je u mojoj kući, da je ona sastavni
deo enterijera koji imam ovde u avliji.
DNEVNIK PISCA Tekstove sa moga bloga
Tekstove sa moga bloga svakodnevno vrtim po mojim profilima, po nekoliko njih
za dan i oni su kao vrteška; prolaze pored mojih Fejsbuk prijatelja, a ko želi da ih
zadrži, da pogleda, da pročita, može. Dakle, stoje u ponudi, a ko želi da ih čita –
neka čita, a ko ne želi – neka ih pušta da prolaze.
U dvorištu sam, sunčano je, gugutke pevaju, ljubavišu na dudu kraj moje kuće. Ćutim. Prija mi ovo vreme, skuvao sam kafu i seo. Za divno čudo, kafa mi je lepa, prija mi iako ne pušim. Tako da oni koji žele da ostave cigarete, a misle da će im to uskratiti užitak pijenja kafe, neka se ne plaše. Kafa prija i kad čovek ne puši. Ne znaju ljudi šta je dobro. Naravno, bez kiseonika sam i sad sam se navikao na spoljnu temperaturu, to mi odgovara.
Postojiš kao stvaralac samo u trenutku dok stvaraš, sve ostalo je ili umetnost ili smeće.Godinama već pratim prostodušnu mučninu koja me opseda u vreme praznika, koji dolaze kao kolektivna katarza za široke narodne mase.Današnji dan ću pamtiti po GORDOJ lepoti kestenovog cveta na drvoredu velikog sokaka moga sela.
Dan počinjem tihom muzikom, koja moju zabrinutost za događaje koji slede čini manjom. Ona mislima daje krila,srcu energiju, a dušu usmerava na kreativnost i delanje. Posvećenost poslu,umetnosti,porodici,prijateljima postaje tiha uzvišena melodija što probija se kroz kordone neurotične i protivurečne stvarnosti i daje nadu da življenje ima smisao, kako danas tako u vremenima što dolaze.
Postojiš kao stvaralac samo u trenutku dok stvaraš, sve ostalo je ili umetnost ili smeće.Godinama već pratim prostodušnu mučninu koja me opseda u vreme praznika, koji dolaze kao kolektivna katarza za široke narodne mase.Današnji dan ću pamtiti po GORDOJ lepoti kestenovog cveta na drvoredu velikog sokaka moga sela , po rukopisu knjige koja je u nastajanju a zove se VAN vREMENA , pamtiću ga po popodnevnom snu koji sam napisao kao status na mome profilu i možda još po nečem što trebam u toku večeri otkriti
Јуче кажу пупољак спава ти на грудима
Јуче кажу пупољак
спава ти на грудима
Јуче кажу причаш
с другима
Опрости им можда лажу
не љути се ако истину кажу
Данас ми причају
шетала си сама
Данас ми говоре
размишљаш о нама
Опрости им ако лажу
Не љути се ако истину кажу
Август / септембар '78.
Седећи на клупи
Седећи на клупи
мирисасмо сунце
с пољубцима ђачким
ТОГ ПРОЛЕЋА
Ми понекад кришом
тумарасмо кишом
С брбљивим врапцима
што у заклон јуре
Нека нека лете
заљубљени се не журе
ТОГ ПРОЛЕЋА
Дан се пресвлачио рано
исплетених прста лагано
идемо
А багрење снено
уз нас ноге вуче
ТОГ ПРОЛЕЋА
нисмо хтели куће
Нема те у обраним виноградима
Нема те
у обраним виноградима
Скриваш се
муком мучиш тишином
тишином
Жутиш лишће кукуруза
и пркосиш постојању
у мојим мислима
Тражиш ли
девојко моја у ћутњи
заборављену срећу
Август / септембар '78.
ТОГ ПРОЛЕЋА
Седећи на клупи
мирисасмо сунце
с пољубцима ђачким
ТОГ ПРОЛЕЋА
Ми понекад кришом
тумарасмо кишом
С брбљивим врапцима
што у заклон јуре
Нека нека лете
заљубљени се не журе
ТОГ ПРОЛЕЋА
Дан се пресвлачио рано
исплетених прста лагано
идемо
А багрење снено
уз нас ноге вуче
ТОГ ПРОЛЕЋА
нисмо хтели куће
Август / септембар '78.
бекрије одоше кућама
Слила се нека мека месечина
бекрије одоше кућама
Спавала си кад сам их пратио
Можда сањала кад сам нудио
да сучу из флаше
Срећну несрећницу злоћудну
варалицу без додатка комовицу
На сокаку у сваком кораку
Ччовека што бана
видех себе из веселих дана
У простору и говору
у титрају и смирају
у гутљају и певању
Видео сам сенке
блиске а далеке
Повијене људе
што мамурно суде
навикле да губе
бремениту вољу на уранку
снагу и чврстину ума
Самном си мирисала
кад је месечина устрептала
Покајнички пала на корито села
Време злобно лети
Загубих те у магли
жене што воли неузвраћено
Данас је отишла
Враћаш се потајно немо
у мој живот
Себе мучиш дужниче родитеља
мени се кунеш пораженим
погледима
Чуваш се и стидиш
сеоског ругла срамоте
и лажи бабећих прича
Кајеш се
Време злобно лети
још увек си сама
Август / септембар '78.
Барбарогеније
Барбарогеније
Увек ћемо се надати нечем новом
Животе наше од крви и меса
једном ће оставити роса
И наша младост
ткана и неисткана
кована и неискована
печена и недопечена
Посрнут ће и скренут
некиј новој губернији
Где још има кочијаша
фијакера
где је лудост видет каскадера
барске жене из треће смене
и низ тричарија
Ово што припадамо
једно другом и што знамо
да ће само по себи само
на сметилиште отићи наше
лудовање рано
И огањ и суза
твоја бела хаљина и блуза
моје бледе фармерке
цигарете недопушене
Све ће потамнити огрубити
црвена јутра ће се рађати
жене за паре спавати
живина у диму продавати
Ми ћемо без снаге посматрати
и нада и увек ћемо се надати нечем новом
Август / септембар '78.
Sve što sam do sada napisao liči mi na jednu veliku ispovest u kojoj što se više ispovedam, iz sećanja mi izvire sve više novih sadržaja za ispovedanje. Ja, inače, ne gajim uobrazilju da treba sebe da ulepšavam i udešavam za tu uzvišenu priliku ispovesti, naprotiv, ja nastojim biti što više kritičan i samokritičan, dok ispovedajući sebe, ispovedam i sve vas, dragi moji prijatelji.