Promocija i izložba povodom 50 godina stvaralaštva Radovana Vlahovića održani u subotu u prepunom BKC-u

Predstavljanje novih knjiga Radovana Vlahovića i otvaranje dokumentarne izložbe ‒ povodom 50 godina stvaralaštva autora ‒ održani su 6. decembra u prepunoj sali Banatskog kulturnog centra u Novom Miloševu, u okviru programa manifestacije 26. Dani Teodora Pavlovića.

Povodom jubileja predstavljene su nove knjige proze Radovana Vlahovića „Prid dućanom ode vek”, „Kako sam se svetio ženama” (u izdanju BKC-a, 2025) i otvorena je dokumentarna izložba „Knjige Radovana Vlahovića“.

O knjigama su govorili recenzenti Nenad Stanojević i Gordana Svilengaćin i autor Radovan Vlahović. Moderator programa bio je Branislav Ugrinov, a odlomke je čitala Dajana Mirkov.

Dokumentarnu izložbu „Knjige Radovana Vlahovića: povodom 50 godina književnog stvaralaštva” otvorila je Ilinka Đuran.

Prvu priču pod nazivom „Uzgred zabeleženo” Radovan Vlahović objavio je decembra 1975. godine u listu „Đačka tribina” Ekonomske škole u Kikindi, čiji je odgovorni urednik bila Ilinka Đuran. Ovaj jubilej povod je za dokumentarnu izložba „Knjige Radovana Vlahovića: povodom 50 godina književnog stvaralaštva”. 

Izložba sadrži sva dosadašnja dela autora: romane, pesme, priče, kritike i eseje, prevode na strane jezike, ponovljena izdanja poezije i proze, priređene knjige i knjige o delu Radovana Vlahovića (ukupno 87 izdanja). Izložba je uvertira za obleževanje Vlahovićevog jubileja koji BKC priprema za naredni period.

Radovan Vlahović (1958, Novi Bečej) je književnik, osnivač, direktor i urednik izdavačke delatnosti Banatskog kulturnog centra. Dobitnik je više značajnih nagrada, među kojima je i prestižna Vukova nagrada koju je dobio ove godine.

26. Dane Teodora Pavlovića organizuje Banatski kulturni centar u saradnji sa Maticom srpskom pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej.

RTV - najava

TV Novi Bečej

Otvoreni 26. Dani Teodora Pavlovića, uručene nagrade akademiku Milivoju Neninu

 26. Dani Teodora Pavlovića svečano su otvoreni 22. novembra 2025. u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu. Ovom prilikom uručene su Nagrade „Teodor Pavlović” za životno delo i za najbolju knjigu prof. dr Milivoju Neninu, dopisnom članu SANU.

U programu su učestvovali: dvostruki laureat Nagrade „Teodor Pavlović” prof. dr Milivoj Nenin, dopisni član SANU; dr Milan Micić, generalni sekretar Matice srpske, i Radovan Vlahović, osnivač manifestacije i direktor Banatskog kulturnog centra, koji su pozdravili skup; prof. dr Zorica Hadžić Radović i prof. dr Gorana Raičević, dopisni član SANU, govorile su o dobitniku nagrade; Senka Vlahović, umetnički direktor Banatskog kulturnog centra, uručila je nagrade dobitniku. Muzički deo programa: Katarina Sočin, vokalna solistkinja, uz pratnju Svetozara Odadžića na harmonici. Voditelj programa: Nataša Bundalo Mikić. 

Književnom istoričaru i kritičaru prof. dr Milivoju Neninu, dopisnom član SANU, pripale su Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo i Nagrada „Teodor Pavlović” najbolju knjigu – za delo „S obe obale: ogledi, prikazi i crtice” (SKD „Prosvjeta”, Zagreb, 2024).

Dane Teodora Pavlovića tradicionalno organizuje Banatski kulturni centar u saradnji sa Maticom srpskom, pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej.

Manifestacija se održava u novembru i decembru 2025. godine, u Banatskom kulturnom centru i u O.Š. „Dr Đorđe Joanović” u Novom Miloševu.

O LAUREATU – IZ PREDLOGA ZA NAGRADE „TEODOR PAVLOVIĆ”

Milivoj Nenin (Lok, 1956), književni istoričar, kritičar i esejista, napisao je 26 autorskih knjiga, a priredio 43. Pisao je o piscima čija dela čine kanon srpske književnosti (Miloš Crnjanski, Ivo Andrić, Milorad Pavić), ali je i u srpsku književnost vratio pisce koji su decenijama bili zaboravljeni ili prokaženi (Svetislav Stefanović, Dušan Srezojević, Danica Marković, Mileta Jakšić, Ilija Ivačković).

Tokom višedecenijskog naučnog rada Milivoj Nenin ostavio je veliki trag u srpskoj književnosti i kulturi. Svojim ukupnim delom, autorskim i priređivačkim, ponudio je mnogo širu sliku srpske književnosti od one koju propoveda naš književn kanon. Svojim minucioznim uvidima pokazao se kao dragoceni portretista pesnika prve moderne, pouzdani proučavalac i tumač istorije srpske književne periodike (Krfski Zabavnik, Književni Jug, Ideje,...). Nezaobilazan je njegov doprinos proučavanju i priređivanju prepiske srpskih pisaca (Svetislav Stefanović, Mileta Jakšić, Ilarion Ruvarac), kao i rad na književnoj kritici gde je prepoznat kao precizan i oštar kritičar i polemičar.

Zajednički imenitelj svih naučnih pregnuća Milivoja Nenina jeste istraživačka strast, neumorno traganje za činjenicama i detaljima i, zatim, njihovo predočavanje čitaocima na nepretenciozan i zanimljiv način. Nenin piše pouzdano i jasno, uspevajući da od prve do poslednje rečenice drži jednaku pažnju svojih čitalaca, navodeći ih da okamenjene sudove preispitaju i srpsku književnost osmotre iz drugačije perspektive.

Naučni uvidi Milivoja Nenina predstavljaju trajni doprinos proučavanju istorije srpske književnosti i kulture.

prof. dr Gorana Raičević, dopisni član SANU

prof. dr Radoslav Eraković

prof. dr Zorica Hadžić Radović

Detaljan program manifestacije: 

 

 

 

 

 

 

 

У Библиотеци града Београда представљена ИЗАБРАНА ЗЕНИТИСТИЧКА ДЕЛА

 

У четвртак, 27. априла 2023, у Римској дворани су представљена ИЗАБРАНА ЗЕНИТИСТИЧКА ДЕЛА у 8 томова (1. коло) у суиздаваштву Банатског културног центра и Културног центра Војводине „Милош Црњански”.

О пројекту и књигама су говорили: Сенка Влаховић, Симон Грабовац, Милош Јоцић, и Мирко Себић.

A evo i u novinama o promociji banatske epopeje u Žitnom Magazinu

 

Promocija knjiga Radovana Vlahovića u Novom Miloševu

 Promocija dve knjige priča Radovana Vlahovića „Sve je u glavi” i „Pun mesec i harmonika” i knjige „Panonsku ti dušu pružam: kritička razmatranja kratke proze Radovana Vlahovićaˮ autorke Milane Poučki održana je 4. septembra 2021. godine u Banatskom kulturnom centru . 

O knjigama govorili: Radovan Vlahović, Milana Poučki, Jelena Đorđević i Senka Vlahović.

 

O knjizi „Sve je u glavi”

„Nesumnjivo je da se radi o zrelom i rasnom pripovedaču, koji najčešće evokativno i retrospektivno pripoveda o svom detinjstvu i mladosti, o svojoj porodici i đačkom vremenu provedenom u rodnom Banatu. (...) Ove priče za decu i mlade sa istim zadovoljstvom mogu čitati i odrasli čitaoci, budući da je granica među ovim literarnim žanrovima prilično relativna i fleksibilna. Negujući sopstveni stil i otkrivajući jedan sasvim novi svet, pisac istovremeno povezuje porodičnu povest sa istorijom rodnog mesta tako da možemo govoriti o individualnom i kolektivnom iskustvu, čija je paradigma vezana isključivo za svet detinjstva i prvu mladost.” (prof. dr Milutin Đuričković)

 

„Porodica je toplo gnezdo, nasuprot surovom svetu, poručuje Vlahović. Njegovo pripovedanje se odlikuje naivnošću i maštom, ali i nekom blagom setom, koja nije uvek karakteristična za ovaj žanr, što pripovesti čini originalnim. (...) Aristeotelov pojam mimezis – oponašanje stvarnosti u zbirci Radovana Vlahovića, vodi čitaoce u apoteozu detinjstva, u pravcu izvora zrelosti. Vlahović nije samo ove priče pisao, on ih je proživeo, one su u njemu izazvale jake emocije da bi im se u zrelom dobu ponovo vratio kao uplivu u specifikum vremena i ljudi i lučama dragocenog iskustva.” (prof. dr Slađana Milenković)

 

O knjizi „Pun mesec i harmonika”

„Neosporno je da je najteže od običnog, svakodnevnog i dobro poznatog napraviti intrigantno, začuđujuće i vredno. Ali, zar nije upravo u tome veličina jednog pisca – da u 'malim' i svima dostupnim stvarima, dešavanjima i ljudima, uvidi naizgled skriveno, te da, ukazujući na isto, čitaocu otvori nove vidike? Radovan Vlahović, pisac i Čovek iz naroda, i ovom zbirkom uspeva upravo na ovom teškom polju. (...) Jednostavnim stilom, razumljivim jezikom, a karakterističnim izrazima i jezičkim formama, Vlahović je na papir prosuo dušu panonskog čoveka, ogolio njegov mentalitet, psihički sklop i fingirao sitnice od kojih je sačinjen njegov život. Odao je počast Čoveku, prijateljima, poznanicima i znalcima. Kroz humoristično-satirični hvalospev podsetio nas je ko smo i odakle potičemo i, bar za trenutak, vratio nas je tradicionalnim vrednostima i duhu prošlih vremena za kojima, ma kakva ona zaista bila, ipak, svi čeznemo.” (Milana Poučki)

 

 

O knjizi „Panonsku ti dušu pružam: kritička razmatranja kratke proze Radovana Vlahovićaˮ

Panonsku ti dušu pružam da bi shvatio njenu jedinstvenost, autentičnost i lepotu kojom se uzdiže u nebo i u jednom beskrajnom krugu čini Jedno sa tobom i „tvojom“ avlijom. Upoznajući „moje“ otkrivaš deo slagalice, kroz ključaonicu posmatraš večnost i koračaš poljima humanosti – otvori srce i dozvoli da ti na dlanu pružim dušu panonskog čoveka, a kroz svoj poziv, umetnost i rad omogući i ti meni da rastem razumejući „tvoj“ deo ovih šarenih puzli sa ko­jima se u ovozemaljskom životu igramo. (Milana Poučki)

Snimak celikupne večeri, TV Novi Bečej

Prilog za vesti, TV Novi Bečej

Roko mi doneo Wiski

Roko mi doneo Wiski
i ja sada
pijem
slušam šansone
u posmoderno vreme
i slušam kao kaluđer
pušim Laki
i opet slušam
Kako se istopilo
staro dobro vreme.

Promocija romana „Bapa” Radovana Vlahovića u osnovnoj školi Kumanu

Promocija romana „Bapa” Radovana Vlahovića, u izdanju BKC-a, održana je 14. 02. 2017. u OŠ „Milan Stančić Uča” u Kumanu, u saradnji Banatskog kulturnog centra i Biblioteke Opštine Novi Bečej. 

U programu učestvovali: Radovan Vlahović, autor i direktor Banatskog kulturnog centra, Agnes Đukičin, direktor Biblioteke Opštine Novi Bečej, Miloš Galetin, nastavnik srpskog jezika i književnosti u ovoj školi i moderator programa, i učenici OŠ „Stančić Milan Uča”.

Pun hol OŠ „Milan Stančić Uča”.

Učenici OŠ „Milan Stančić Uča” čitali su odlomke iz romana „Bapa”.

Više o romanu na:

http://banatskikulturnicentar.blogspot.rs/2016/10/radovan-vlahovic-bapa.html

Svetosavska povelja dodeljena Radovanu Vlahoviću

Svetosavsku povelju Opštine Novi Bečej književniku Radovanu Vlahoviću uručio je predsednik opštine Saša Šućurović na Svetosavskom balu u održanom 27. 01. 2016. Novom Bečeju. 

Svetosavska povelja dodeljuje se za izuzetan doprinos u oblasti kulture, prosvete i obrazovanja u opštini Novi Bečej.

 

Radovan Vlahović je rođen 21. marta 1958. godine u Novom Bečeju. Objavio je 30 knjiga. Piše romane, kratke priče, pesme, eseje. Prevođen je na engleski, nemački, ruski, mađarski i slovenački jezik. Osnivač je i direktor prvog privatnog kulturnog centra u Srbiji – Banatskog kulturnog centra. Živi u Novom Miloševu. 

Govor održan po dodeli Povelje


Poštovani prijatelji
Zahvalan sam Bogu i Svetom Savi
što nas je danas sabrao
Zahvalan sam Teodoru Pavloviću
koji pre gotovo dva veka
kod nas Srba prečana započeo proslavljanje
Svetog Save po crkveno-prosvetnim
opštinama, pa je onda pelcer nesebično
pružio tada mladoj i neukoj Kneževini
Srbiji koja ga je svojski i srcem prihvatila
Ja vam danas neću govoriti o istoriji
jer je ona bila nekadašnja dnevna politika
i ticala se opšteg
Govoriću vam o onom što pripada književnosti
jer je to uvek stvar pojedinca
njegovih nadanja, verovanja, zabluda, muka,
strahova i uznesenja duhovnih
Dakle, govoriću vam o sebi
Na proslavi Svetog Save prvi put sam
učestvovao sa nepunih pet godina
Recitovao sam zajedno sa drugom decom
onih koji se nisu odrekli svoje tradicije
To je bio moj prvi uspešni javni nastup
a nakon toga sam zaslužio da ne sedim više
za dečijim stočićem i da ne jedem supu iz
limenog tanjirčića, već sam seo za sto sa
odraslima i dobio porcelanski tanjir
i tada sam osetio da se na mene sliva
Gospodnja i Svetog Save blagodat
Drugi put sam se susreo sa istim osećajem
pre trideset godina kad sam na predlog igumana
Damaskina zajedno sa krušedolskim momcima
jahao manastirskog konja Sokola i nosio
srpski barjak sa krunom Nemanjića
Običaj je bio da se ide od kuće do kuće
da momci sa postrojenim konjima
milatarski dostojanstveno i skinutih
kapa pevaju svetosavsku himnu
Uzjahavši konja s barjakom u rukama,
dok su me momci čekali, Damaskin
me je blagoslovio i rekao
Sad si ko Sveti Sava i tako me tamo
Krušedolci prozvaše
U mome dvorištu nas je dočekao moj
otac koji je bio kod mene u gostima
i zajedno je sa nama pevao, služio vino
i plakao
Ja sam shvatio da se Gospodnja i Svetog Save
blagodat slila na mene kroz suze i pevanje
mog oca
Te godine sam završio moje dobrovoljno
izgnanstvo i vratio se u roditeljsku kuću
i pokrenuo privatno Kulturno dvorište
Prošlog meseca sam boraveći u Bogorodičinom
vrtu na Svetoj Gori posetio skit
u kom je bila biblioteka i Paterica Svetog Save
Izranjavanih pluća od duvana, nenaviknut
na pešačka hodočašća, činilo mi se da ću
pasti u nesvest, sve do trenutka dok nisam
spazio odsečenu granu i dok nisam od nje
napravio svoju Patericu
Uzevši je u ruke, kao da sam dobio krila
najednom sam dobio snagu da mi uzbrdice nisu
predstavljale nikakav problem
Počeo sam da pevušim
Tada sam već bio siguran da se Gospodnja
i Svetog Save blagodat sliva na mene
i daje mi snagu da izdržim i istrajem

Povelju koju ste mi uručili primam sa zahvalnošću
duboko verujući čistom srcu i iskrenim namerama
onih koji su se odlučili da je ja ponesem
za kulturno-prosvetno pregalaštvo
nakon mojih trideset do sada objavljenih knjiga
i nakon oko tri stotine naslova koje sam objavio drugim
autorima
i posle preko sedam stotina programa koje sam
zajedno sa mojom porodicom za deset godina
postojanja BKC-a u ovom obliku uradio
kako u našoj opštini tako u Banatu, Vojvodini
Srbiji i Evropi.

Hvala Vam svima i neka se i na Vas slije
Gospodnja i Svetog Save blagodat i sada
i zanavek
Puno mi je srce
Bog vas blagoslovio

Radovan Vlahović

„Banatske pripòvētke” Radovana Vlahovića u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu

29. 12. 2015. u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu održana je promocija knjige „Banatske pripòvētke” Radovana Vlahovića u izdanju Banatskog kulturnog centra.

 

U programu su učestvovali: autor Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra, Ivana Papeš Bogosavljev koja je čitala odlomke iz knjige, dok su Senka Vlahović Filipov i Aleksandra Horvat čitale odlomke iz brojnih recenzija i prikaza ove knjige koje su pisali:

 

Nikola Kitanović, prof. dr Draginja Ramadanjski, Gordana Maletić, prof. dr Voja Marjanović, prof. dr Srđan Šljukić, prof. dr Mladen Dražetin, dr Petar Krestić, Anđelko Erdeljanin, Danica Vujkov, mr Nera Legac Rikić, Jovan Veljin i dr Nadežda Rajčan. 

U ime biblioteke prisutne je pozdravila Monika Maširević.

Autor.

 

U prvom redu: Selimir Radulović, upravnik Biblioteke Matice srpske, prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, Nikola Kitanović, književnik, i akademik prof. dr Dragan Škorić, predsednik Odobora za selo SANU.

 

 

Više o knjizi:

http://banatskikulturnicentar.blogspot.rs/2015/04/radovan-vlahovic-banatske-pripovetke.html

Održano trojezično književno veče Radovana Vlahovića u Sloveniji

Trojezično srpsko‒slovenačko‒mađarsko književno veče Radovana Vlahovića održano je u Knjižnici u Lendavi u Sloveniji, na tromeđi Slovenije, Mađarske i Hrvatske, u četvrtak 26. novembra 2015. godine.

Dr Albert Halaz, Radovan Vlahović i Ines Horvat.

Radovan Vlahović i Ines Horvat.  

U programu su učestvovali dr Albert Halaz, književnik i direktor Knjižnice u Lendavi, Ines Horvat, magistar slovenačkog jezika i književnosti, i autor. Prisustvovala je i Gabrijela Bešlin, prevodilac sa srpskog na slovenački.

Radovan Vlahović govorio je na srpskom jeziku pesme iz knjige Večernji akt u devojačkoj sobi Lenke Dunđerski, koja je prevedena na slovenački jezik, i pesme iz knjiga Moj Gospode i Knjiga pastira, koje su prevedene na mađarski jezik, dok su domaćini iste pesme govorili na slovenačkom i mađarskom jeziku.

 Knjiga Večernji akt u devojačkoj sobi Lenke Dunđerski objavljena je na slovenačkom 2015. godine pod nazivom Večerni akt v dekliški sobi Lenke Dunđerski u prevodu Gabrijele Bešlin.

Knjiga pesama Moj Gospode objavljena je na mađarskom 2009. godine pod nazivom Uram u prevodu Algele Pataki.

Knjiga pastira / A juhászlegény könyve objavljena je 2012. godine kao dvojezično mađarsko-srpsko izdanje u prevodu Angele Pataki.

Svi pomenuti originali i prevodi knjiga objavljeni su u izdanju Banatskog kulturnog centra. 

Radovan Vlahović.  

Gabrijela Bešlin i dr Albert Halaz.

Publika iz Lendave.

 

 

Foto: Svetozar Bešlin.