Svetosavska povelja dodeljena Radovanu Vlahoviću

Svetosavsku povelju Opštine Novi Bečej književniku Radovanu Vlahoviću uručio je predsednik opštine Saša Šućurović na Svetosavskom balu u održanom 27. 01. 2016. Novom Bečeju. 

Svetosavska povelja dodeljuje se za izuzetan doprinos u oblasti kulture, prosvete i obrazovanja u opštini Novi Bečej.


 




Radovan Vlahović je rođen 21. marta 1958. godine u Novom Bečeju. Objavio je 30 knjiga. Piše romane, kratke priče, pesme, eseje. Prevođen je na engleski, nemački, ruski, mađarski i slovenački jezik. Osnivač je i direktor prvog privatnog kulturnog centra u Srbiji – Banatskog kulturnog centra. Živi u Novom Miloševu. 










Govor održan po dodeli Povelje


Poštovani prijatelji
Zahvalan sam Bogu i Svetom Savi
što nas je danas sabrao
Zahvalan sam Teodoru Pavloviću
koji pre gotovo dva veka
kod nas Srba prečana započeo proslavljanje
Svetog Save po crkveno-prosvetnim
opštinama, pa je onda pelcer nesebično
pružio tada mladoj i neukoj Kneževini
Srbiji koja ga je svojski i srcem prihvatila
Ja vam danas neću govoriti o istoriji
jer je ona bila nekadašnja dnevna politika
i ticala se opšteg
Govoriću vam o onom što pripada književnosti
jer je to uvek stvar pojedinca
njegovih nadanja, verovanja, zabluda, muka,
strahova i uznesenja duhovnih
Dakle, govoriću vam o sebi
Na proslavi Svetog Save prvi put sam
učestvovao sa nepunih pet godina
Recitovao sam zajedno sa drugom decom
onih koji se nisu odrekli svoje tradicije
To je bio moj prvi uspešni javni nastup
a nakon toga sam zaslužio da ne sedim više
za dečijim stočićem i da ne jedem supu iz
limenog tanjirčića, već sam seo za sto sa
odraslima i dobio porcelanski tanjir
i tada sam osetio da se na mene sliva
Gospodnja i Svetog Save blagodat
Drugi put sam se susreo sa istim osećajem
pre trideset godina kad sam na predlog igumana
Damaskina zajedno sa krušedolskim momcima
jahao manastirskog konja Sokola i nosio
srpski barjak sa krunom Nemanjića
Običaj je bio da se ide od kuće do kuće
da momci sa postrojenim konjima
milatarski dostojanstveno i skinutih
kapa pevaju svetosavsku himnu
Uzjahavši konja s barjakom u rukama,
dok su me momci čekali, Damaskin
me je blagoslovio i rekao
Sad si ko Sveti Sava i tako me tamo
Krušedolci prozvaše
U mome dvorištu nas je dočekao moj
otac koji je bio kod mene u gostima
i zajedno je sa nama pevao, služio vino
i plakao
Ja sam shvatio da se Gospodnja i Svetog Save
blagodat slila na mene kroz suze i pevanje
mog oca
Te godine sam završio moje dobrovoljno
izgnanstvo i vratio se u roditeljsku kuću
i pokrenuo privatno Kulturno dvorište
Prošlog meseca sam boraveći u Bogorodičinom
vrtu na Svetoj Gori posetio skit
u kom je bila biblioteka i Paterica Svetog Save
Izranjavanih pluća od duvana, nenaviknut
na pešačka hodočašća, činilo mi se da ću
pasti u nesvest, sve do trenutka dok nisam
spazio odsečenu granu i dok nisam od nje
napravio svoju Patericu
Uzevši je u ruke, kao da sam dobio krila
najednom sam dobio snagu da mi uzbrdice nisu
predstavljale nikakav problem
Počeo sam da pevušim
Tada sam već bio siguran da se Gospodnja
i Svetog Save blagodat sliva na mene
i daje mi snagu da izdržim i istrajem

Povelju koju ste mi uručili primam sa zahvalnošću
duboko verujući čistom srcu i iskrenim namerama
onih koji su se odlučili da je ja ponesem
za kulturno-prosvetno pregalaštvo
nakon mojih trideset do sada objavljenih knjiga
i nakon oko tri stotine naslova koje sam objavio drugim
autorima
i posle preko sedam stotina programa koje sam
zajedno sa mojom porodicom za deset godina
postojanja BKC-a u ovom obliku uradio
kako u našoj opštini tako u Banatu, Vojvodini
Srbiji i Evropi.

Hvala Vam svima i neka se i na Vas slije
Gospodnja i Svetog Save blagodat i sada
i zanavek
Puno mi je srce
Bog vas blagoslovio

Radovan Vlahović